Umesto uvoda evo par zaključaka. “Longlegs” nije najstrašniji horor koji ćete pogledati ove godine. “Longlegs” čak nije ni horor.
Pre bismo mogli da kažemo da se radi o trileru sa “natprirodnim elementima” ili, što neko reče, “novoj epizodi ‘True Detective'”. Naslov “Longlegs” nema nikakve veze sa radnjom filma, reditelju Ozu Perkinsu (sinu Anthonyja “Psycho” Perkinsa) kovanica je prosto dobro zvučala. Ali, s obzirom na to da “longlegs” u filmu figurira kao otac, neka tanušna simbolika mogla bi da se navuče u vezi sa činjenicom da postoji vrsta pauka koji ima nadimak “daddy longlegs”.
Međutim, proizvoljnost naslova “Longlegs” nije ništa spram nepotrebne kalkulantnosti srpskog distributerskog naslova, “Sakupljač duša”, koji nikakve hebene veze nema sa radnjom i služi samo tome da vas namami i zavede da u bioskopskoj sali očekujete jedan sasvim drugačiji (i potencijalno “jeftiniji”) film.
“Longlegs” nije ni film “sa Nicolasom Cageom” u onoj meri u kojoj su to neki drugi filmovi. Cage se ovde pojavljuje ne više od dvadesetak minuta (čak i ako je pola sata, malo je!), pod debelom maskom i skoro je neprepoznatljiv. Uprkos rečenom, on jeste (opet?) najbolja stvar u ovom filmu.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
