Za razliku od Švajcarske, Danska nam je mnogo toga dala. Od poetskog ekspresionizma i realizma Carla Theodora Dreyera sve do novijih dana i festivalskih trijumfa Billea Augusta, Larsa, Vinterberga i Dogme i, naravno Nicolsa Windinga Refna. Dok na malom ekranu stvari, barem poslednjih godina, stoje podjednako dobro.
Od svih evropskih produkcija, uključujući i standardno jaku francusku, italijansku i britansku, baš danska je uspela da izađe sa tematskim i stilskim formatom koji se negde naziva “Nordic noirom”, a u suštini je (re)patentirao postavku triliona serija koje počinju time što se “policajac vraća u rodno mesto gde se desilo ubistvo, a onda to pokreće lavinu dešavanja koja otkrivaju debelo skrivene tajne malog mesta”. Inicirana nevesela društvena analiza obično rezultira time “da gde je potrebno selo da podigne dete” treba isto toliko i da ga ubije.
Naravno, govorim o “The Killing”. A potom i o drugim serijama koje su otvorile neke sasvim drugačije teritorije, poput “The Bridge” (koprodukcija sa Švedskom), “Borgen”, “The Rain”, “The Legacy” itd…
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
