Za razliku od Švajcarske, Danska nam je mnogo toga dala. Od poetskog ekspresionizma i realizma Carla Theodora Dreyera sve do novijih dana i festivalskih trijumfa Billea Augusta, Larsa, Vinterberga i Dogme i, naravno Nicolsa Windinga Refna. Dok na malom ekranu stvari, barem poslednjih godina, stoje podjednako dobro.
Od svih evropskih produkcija, uključujući i standardno jaku francusku, italijansku i britansku, baš danska je uspela da izađe sa tematskim i stilskim formatom koji se negde naziva “Nordic noirom”, a u suštini je (re)patentirao postavku triliona serija koje počinju time što se “policajac vraća u rodno mesto gde se desilo ubistvo, a onda to pokreće lavinu dešavanja koja otkrivaju debelo skrivene tajne malog mesta”. Inicirana nevesela društvena analiza obično rezultira time “da gde je potrebno selo da podigne dete” treba isto toliko i da ga ubije.
Naravno, govorim o “The Killing”. A potom i o drugim serijama koje su otvorile neke sasvim drugačije teritorije, poput “The Bridge” (koprodukcija sa Švedskom), “Borgen”, “The Rain”, “The Legacy” itd…
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
