Obavljeno je. Zadovoljan sam. “Komo 2” je završen

Sve delove pročitajte OVDE

***

1.682 metra (ili 1.702 metra?)

Južna strana planine je bila u zavetrini, ali pod jakim suncem, čista i gola, nije bilo nikakvog visokog rastinja, drveće i šume su se nalazile sa severne strane Monte San Prima. Na padinama na južnoj strani je zato bilo trave, na severnoj nije, već samo ono što je izbijalo iz tvrdog tla, neko nisko busenje, i tu i tamo poneki planinski cvet.

Sedeo sam i odmarao se, okrenut licem ka južnoj strani, osećao sam vetar koji je duvao jako i udarao me po leđima i potiljku. Umirio sam se i privikao se, vetar mi više nije smetao. Nos mi je bio u zavetrini, mogao sam normalno da dišem. Gledao sam u Velezo, najbliže naseljeno mesto sa južne strane planine, oko dvesta stanovnika tu stalno živi, i jedu palentu. To im je glavno jelo. Setio sam se da sam to jeo prošlog puta kada sam bio, jelo koje se zove palenta ‘konćia’, sa jakim i masnim sirevima koje sam dodaješ onoliko koliko želiš da ti palenta bude masna i jaka. Ili palenta koja se pomeša sa zrnevljem heljde, i sa puterom i sirom, i to se jelo zove ‘taranja’. Ali jede se palenta i sa mesom u saftu, kao i sa jajima, ili sa krompirom. Kada ne duva jak vetar, onda se na južnoj strani planine, nešto niže, mogu videti krave. Sada je duvao jak vetar i nije bilo krava, sedeo sam na konstrukciji metalnog krsta i gledao sve što sam mogao da vidim, i dokle god je moglo da se vidi u daljinu.

Odmorio sam se i trebalo je da se vratim istim putem, ali bitno drugačije, stazom niz planinu. Kad se penješ, to je kao zanos i udišeš vazduh, kad se spuštaš kao smirenje i izdisaj. Spuštanje je opasnije jer je klizavo, jer staješ na kamen koji se lako odvoji od mekane zemlje i odvuče te nadole, niz planinu. Ali, obavio sam ono što sam hteo, popeo sam se, raširio zastavu, Sančo je to uslikao, nije ceo posao bio gotov, ali ovaj deo jeste. Ustao sam, spakovao se, uhvatio štap i krenuo da silazim niz stazu koja je bila strma i blatnjava. Osećao sam napor i bolove u kolenima, odupirao sam se štapom, morao sam da zastajem i da odmaram noge. Nisam mogao da gledam oko sebe, samo sam gledao gde stajem. Da ne bih završio kod ljudi koji jedu palentu.