Kada je Svetozar Cvetković svojevremeno dao veliki intervju za magazin Nedeljnik, na naslovnoj strani je, ispod njegovog imena, pisalo “Kada ćemo opet živeti kao pre”.
Bilo je to u aprilu 2020. godine, u jeku pandemije, a proslavljeni glumac govorio je o novom, “izbezumljenom stanju sveta”, o mesecima kada su se spustile zavese, ugasile kamere, kada su utrnuli projektori, i kada su mnogi ćutali.
“Samo je život uskraćen za reprizu”, poručio je tada čuveni Cvele.
Pet i po godina kasnije, mogli bismo da opet postavimo pitanje “Kada ćemo opet živeti kao pre”. O tome je sa Marinom Fratucan, autorkom podkasta “Faktor 50+” u produkciji Velikih priča, Svetozar Cvetković govorio otvoreno, u bašti “svog” Ateljea 212.
Ceo razgovor je dostupan na YouTube kanalu Velikih priča, a ovde pročitajte i neke od najzanimljivijih delova pokasta.
Nismo bili većina
Sebe smatram Jugoslovenom. Pripadnikom nepostojeće zemlje i nacije koja je nekad bila brojnija, mnogo brojnija nego što je sada, a sada je na nivou ezoterije. Ta prošlost nije bila samo romantična, bila je i depresivna, i represivna, i očigledno je da je postojala neka netrpeljivost ili mržnja među tim narodima. Postojala je klica koja se probudila krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Zašto nismo uspeli da sprečimo rat? Zato što nismo bili većina.
Demokratija je kod nas dovela zapravo do ratnog sukoba.
Ali posle Titove smrti jeste krenula najprogresivnija faza, što se tiče muzike i umetnosti. To je ta generacija između Titove smrti i pojave Miloševića. Osećali smo se vrlo slobodno kad nešto kažemo. Apsolutno nije bilo straha da budeš kreativan. Imao sam sreću da sam završio fakultet tačno u tom posttitoističkom periodu i da su nama, u poslu kojim se bavim, bila otvorena sva vrata u celoj zemlji, na prostoru koji je pokrivao dvadeset miliona ljudi.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
