Smrt Roba Rajnera podsetila me je kako neko vreme nisam gledala jedan od onih filmova koje mogu da gledam uvek, i to i činim svaki put kada na njega naletim na televiziji. Volim “Kad je Hari sreo Sali”, ali ne samo zbog scene sa sendvičem i orgazmom, ne samo zbog svedočenja pravih parova na kraju filma, koje me uvek rasplaču, ne zbog mog ipak malo omiljenijeg para, Harijevih i Salinih prijatelja Mari i Džesa, koji su urnebesni (replika “Pesto je kiš osamdesetih” je legendarna), već zbog celog tog filma koji je šarmantan, ljubak, zabavan i novogodišnji.
Ipak, u njemu postoji jedna scena koja me nervira i u kojoj Hari i Sali kupuju novogodišnju jelku. Jelka je, naravno, presečena, bez busena. I kao što jedni moji prijatelji naglašavaju da im se na slavu ne donosi vino, jer ga ima previše, i rezano cveće, jer je već u startu osuđeno na smrt, tako sam i ja protivnik sečenih jelki. Ako već nećeš da uzmeš onu sa busenom, onda kupi plastikaner koji će ti trajati godinama.
Javnost je imala problem sa seksualnim ispadima Louis CK-a, a mene je uznemiravalo najviše to što u špici za svoju seriju Louis baca okrajak pice u kantu. Okrajak je nešto najlepše i to ne mogu da mu oprostim. Ali to je verovatno u vezi sa tim što se u mojoj porodici poštuju okrajci i jelke sa busenom. Moji roditelji su, budući da imamo dvorište, godinama kupovali jelke sa busenom, i onda bismo ih negde krajem januara sadili, tako da sam okružena četinarima različite starosti, koji su često moj prvi prizor kad se ujutru probudim. A svi su oni bili moje novogodišnje jelke, kad sam imala pet, deset, dvadeset godina.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
