Najbolje serije 2023: Gde je ideologija jedini sadržaj, tamo ostaje praznina

Svake godine ista priča. Već negde u januaru otvaram svoj crveni rokovnik, tražim dve čiste strane, u vrhu sredine ispisujem godinu koja je tek započela i nakon toga u prazne redove obe strane unosim imena serija koje sam odgledao. Prostor tretiram tako da levu i gornju polovinu zauzimaju ostvarenja koja sam voleo i cenim, te se imena najboljih serija nalaze u krajnjem, gornjem levom uglu, a na sasvim drugom kraju, u donjem, desnom nalaze se stvari zbog kojih se kajem što sam ih uopšte gledao.

Sada bi bio zgodan trenutak da ono “najbolje” iz naslova ovog teksta pojasnim kao “najvoljenije” ili “najviše sam se radovao što sam ih gledao” ili “najzadovoljniji sam utrošenim vremenom”, dok one “najgore”, koje ćemo, možda, ovde samo pomenuti, su zapravo one koje sam završio i zbog čijeg se gledanja kajem, jer sam vreme mogao pametnije da utrošim. Recimo na repriziranje “Atlante” ili konačno odgledavanje mađarske hit serije “Golden Life”, što planiram još od 2015.

Trenutno se na pomenutim stranicama rokovnika nalaze 82 naslova, i to su samo serije koje sam ili završio ili odgledao u većinskoj meri (dakle, više od pola emitovanih epizoda). One nakon čije prve epizode mi je bilo jasno da me nikada neće zanimati ili da su toliko očigledno loše da ih nema smisla ni završavati, ne tefterim.

Veliki urednici obično vole da se u ovim “osvrtnim” tekstovima na godinu za nama pozabavimo konstatovanjem nekih trendova ili notiranjem nekih novih momenata. Ja mislim da je to nemoguć zadatak, jer podaci kažu da samo iz Amerike stiže preko 600 serija godišnje. Imati objektivnu sliku više nije moguće, osim ako se ne bavite samo vrhom ledenog brega. Ali, neke stvari su možda preočigledne, pa ih ne treba zanemarivati. HBO više nije suvereni vladar. Ovo je prva (možda od mnogih) godina kada se samo jedna njihova serija nalazi u mom top tenu, što je doskora bilo n.e.z.a.m.i.s.l.i.v.o (i to ne ona koju svi očekujete!). Koreanci i “azijati” prave najbolje serije i/ili su najbolje serije inspirisane azijskim originalima ili čak i iza najboljih američkih stoji prva ili druga generacija azijskih Amerikanaca. Koji je glavni razlog tome? Njihove serije se ne bave ideologijom, već pričom i junacima. Njima nije bitno da je sadržaj po diktiranom, inkluzivnom receptu skrojen od toliko i toliko nacionalnih manjina, seksualnih manjina ili da prisutni crnci isključivo i samo moraju da drobe o rasizmu i budu društveno angažovani. Oni se vode nekim drugim obrascima u dramaturškom komponovanju, čak i kada imitiraju američke žanrove.