Svi nastavci feljtona “50 godina Bijelog dugmeta” kao i prateći tekstovi, video zapisi i podkasti biće dostupni na ovom linku.
Naravno da je bilo pitanja po povratku iz Sarajeva, sa prvog koncerta Bijelog dugmeta na ovoj turneji povodom pedesetogodišnjice benda. Uglavnom, “Kako zvuči?”, i “Ko peva stvari koje je pevao Bebek?”… Ali najčešće pitanje bilo je: “Je l’ sviraju…?” Da li sviraju tu i tu pesmu. “Ne svirajuuuu… kako mogu to da ne sviraju?”
S bendovima i autorima koji imaju toliko albuma i hitova, a Bijelo dugme ih ima, teško je napraviti koncertnu set-listu koja bi plebiscitarno bila prihvaćena. Uvek je neko zakinut jer baš je ta pesma falila. Jedna od karakteristika karijere Bijelog dugmeta je ta da su gotovo sve pesme sa svih njihovih albuma bile radijski hitovi. Čak i one koje su imale minutažu koja je prebacivala normu i produžavala intermeco između dve radijske priče, ili vesti. Sećam se drugog albuma “Šta bi dao da si na mom mjestu”. Ultimativni hit je bio “Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac” koji je imao taj A1 start, ali kasnije su sve pesme postale slušane. Sećam se sale za fizičko i kako se menjamo sa starijim razredom koji napušta svlačionicu i horski peva “Ne gledaj me tako…” sa istog albuma. Pomislio sam tada kao jako mali dečak: “Vidi, ovima je to glavna stvar.” Nije mi ona delovala kao udarni hit, ali “osmacima” jeste.
Godinama sam kasnije pričao s ljudima o omiljenim pesmama raznih autora i bendova pa i o Dugmetovim. Dramatika gitare u “Topu”, furioznost “Bosanca”, pa balade, ljudi su voleli balade u jedno vreme i Bijelo dugme kao da je imalo obavezu da sa svakim novim albumom ima jednu moćnu “sporu” stvar. Od “Selme”, pa su usledili “Sanjao sam noćas da te nemam”, “Sve će to, mila moja”, “Pristao sam, biću sve što hoće” do “Kad ostariš”…
Neko je voleo tu dramatiku uvodnih rifova “Topa”, neko svemodernost “Na zadnjem sedištu moga auta”, grande orkestraciju u “Sve će to, mila moja”, “narodnjački” old skul “Pekara”, setu “Selme”… Sa strane su ostajali neki raritetni biseri kao “Drugovi i drugarice” sa “Uspavanke za Radmilu M.”, a jedna od “anketiranih” u ovom tekstu podsetiće me u našoj prepisci od pre neki dan na fantastični uvod u “Kad ostariš”. Po njoj je baš taj uvod zapostavljen, iako pesma nikako nije.
A gde je možda najtužnija i najdirljivija “Pesma mom mlađem bratu”, koja je za Tucka najdepresivnija YU stvar? Pesma koju je Bregović napisao posle straže u kasarni u Nišu kada mu javljaju da mu je umrla majka. A “Ima neka tajna veza”, kojom, da spojlujem, zatvaraju koncert na ovoj turneji. Gde je “Loše vino”, fantastična stvar na tekst Arsena Dedića sa nekim horom za koji ne znam da li je hor u AIR studiju u Londonu ili je to tehnička fora N. Harisona. “Nakon svih ovih godina”, to sam u svoj svojoj patetici video kao randevu sa Dugmetom, zemljom.
“Za Esmu” i osamdeset četvrta koja se vuče i “malo šećera za vene”. A “koji je to šećer?”, pitali su se oni koji su imali ambiciju da pažljivije čitaju pesme. Da li je u toj trajnosti i licitaciji besmrtnosti pesama pomalo zapostavljen “Doživeti stotu”, novotalasni brejk Bijelog dugmeta sa dobrim hitovima ali i već dve pomenute balade? Posle njega dolazi album “Uspavanka za Radmilu M.” i povratak Dugmeta na kolosek ali i besmrtni muzički pejzaži u “Zaboravi ako možeš”.
Goran Bregović će jednom prilikom odstupiti od one “sve pesme su mi kao deca”, pa će za svoju najomiljeniju navesti “Kad ostariš”.
Ovo je lista najomiljenijih pesma Dugmeta ljudi raznih senzibiliteta i profesija. Moguće je da će u ovom feljtonu biti još ovakvih ličnih “best of” preseka. I nikada neće biti plebiscita pored svih “merača” decibela aplauza i horskog pevanja na ovoj turneji.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
