NAPOMENA: IMA SPOJLERA!
Lagano shvatam da bih svaki tekst za Velike priče mogao – ili bi trebalo – da započnem sa “nadam se da mi nećete zameriti”. Ovaj put to stvarno mislim, ali samo za početak ovog teksta. Možda i kraj.
Kada sam studirao, verovatno najpopularnija analiza (svih) filmova bila je ona “ideološka”. Mi studenti smo, onako mladi & ludi, voleli da slušamo što Pajkića, što jedni druge, kako interpretiramo filmske priče na najsumanutije (neretko i neočekivano logične) načine, shvatajući i učeći na koji način je film (pre)očigledna propagandna mašina. Malo preterivanja nikada nije bilo naodmet intelektualne zabave.
Evo (pogrešnog) primera za rečeno.
U prvom delu “A Quiet Place”, bavimo se jednom mnogočlanom belom porodicom čija deca imaju imena poput Regan, Beau i Marcus, koja je uspela da pobegne iz velikog grada i nakon invazije vanzemaljaca se situira u nekom novom vikend naselju, gde kao i svi bogataši, živi na prijatnoj udaljenosti od svog najbližeg komšije. Ono što na nazovi ideološkom nivou možemo da pokupimo kao rezime celog filma jeste da će neku krupnu opasnost u Americi preživeti uglavnom belci, i to oni bolje situirani, dakle, kao junaci “A Quiet Place”. Jer tako je i u životu – sve klase ispod ove trpe “američki život” na mnogo pogubniji način od onih iznad.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
