Ako negde još ima da se nađe neki klinac koji voli da se igra igračkama, i ako biste tom klincu tutnuli u ruke neku igračku iz ranih osamdesetih, bilo bi zanimljivo gledati kako bi se odnosio prema njoj. Deca znaju da se igraju i igračke prosto rade, pa bi se taj klinac sigurno brzo snašao. Ali, isto tako sigurno bi mu bilo čudno to što drži u rukama.
Figurice bez zglobova (izuzev baš najvažnijih), lica bez detalja i one beživotne oči sa crnom mrljom u sredini, besmislene proporcije, bezvezna oružja i nezgrapni mehanizmi bez svetala i zvukova (to sada ubacuju i u Lego kocke!)… Ipak, to radi.
Začudo, na isti način radi i film koji se iz nekog razloga pojavio sa ambicijom da bude letnji blokbaster za 2026. godinu: novi „Masters of the Universe“, snimljen po jednoj od onih starih, gigantskih simbioza crtanog filma i igračaka od pre više od 40 godina.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
