Postalo je redovno da kako zamaknemo u oktobar neko na društvene mreže postavi mokrog, mladog i prelepog Zdravka Čolića u spotu za pesmu Oktobar je, počinje sezona kiša. Prvi taktovi u kojima je očigledno da je Kornelije bio inspirisan tri godine ranije objavljenom Hold the Line benda Toto, uvlače nas u vorteks sete i čežnje, onako kako to najbolje umeju pesme koje je napisao Kornelije, a otpevao Čola.
Kada bi me neko pitao koje mi je omiljeno godišnje doba, uvek bih odgovorila da je to jesen, jer nije ledara zime, koja je možda samo privlačna u idiličnosti ruskih crtaća, šubare Tatjane Larine ili ponovo kod Čole i Kornelija u Podlugovima, obogaćena kuvanim vinom i rakijom, i pucketavom vatricom, a opet nije ni razulareno leto, kokteli i talasi, godišnje doba koje svi najviše vole, pa zato i nije najpogodniji odgovor za nas večite alternativce i kontraše.
Jesen je dostojanstvena, jesen je mudra, jesen je u najboljim godinama, jesen je setna, pa dobro naleže na nas melanholike. Moj odgovor je uvek bio jesen, jer sam u jesen rođena, jer sam uvek mnogo volela Sve je pošlo naopačke, sve sa žutim značkama i vetrovim novembarskim tačkama, ali i jer sam osećala još kao dete da nas jesen postrojava, da nas sve vraća u grad, istovremeno nas ograničavajući, jer nema mrdanja, mora da se uči, da se polažu ispiti i da se radi, a opet, eto nama plodova, od krušaka i dunja, do burnog života u gradu, susreta, festivala, filmova, okupljanja.
Malo je i zlobno, ali sam i kao dete imala utisak da je dobro što je žurka gotova, što smo se svi vratili kućama, jer je sad svima isto, nikom nije dobro, niko nije na plaži i u senci egzotičnih trava, pa kad je već tako, onda se moramo nečim zabaviti u svojim gradovima.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
