Nekada davno u Holivudu – otprilike u ono vreme kad je Sandra Bullock mogla da se saplete u štiklama, prospe kafu i svejedno ode dalje i sa kapućinom i sa muškarcem – jedan čarobni žanr vladao je bioskopima. Nije bio ni sequel ni prequel, ni blockbuster, nije mu bila potrebna ni ezoterija ni distopija, a oslanjao se više na hemiju nego na specijalne efekte. Bio je to rom-com, penušavi koktel šarma i haosa, filmski ekvivalent dobro tempiranog namiga.
A onda je, negde između “27 haljina” i šta god da je Kate Hudson radila posle toga, romantična komedija nestala kao da nas je ghostovala nakon trećeg dejta.
Danas, ako želite da gledate neku novu ljubavnu priču, izbor je tanak: možete da birate između dvoje povređenih ljudi koji se vezuju kroz traumu u nekoj ozbiljnoj mini-seriji, ili da kliknete na neki klon rom-com žanra sa streaming platforme po izboru, filmove tako bezopasne i bezkonfliktne da deluju kao da ih je pisao algoritam zadojen Hallmarkom (a ruku na srce, neki možda i jeste).
Klasična romantična komedija, kakva je nekad pravila zvezde od Meg Ryan, Julije Roberts i Hugha Granta, danas je na aparatima, održavana u životu samo nostalgijom i vlažnim snovima o tome da jednog dana živite u kući na obali sa božanstvenom kuhinjom kao iz ostvarenja Nancy Meyers.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
