Tačno pre trideset godina, fenomen koji su nam pretenciozni muzički novinari uvalili kao “britpop” doživljavao je i preživljavao kulminaciju. Orgazmično leto ljubavi u kome je glavna vest bila da li će prvo mesto top-liste zauzeti londonski art fićfirići Blur, ili polupismeni ćaci iz Mančestera, Oasis. Leto koje je iznedrilo najletnjiju pesmu o umiranju leta “Wake Up, Boo!” momaka iz Boo Radleys. Leto u kome se britanska pop klijentela skupila i u jednom danu snimila album za siročad rata u BiH koji će trajati još koji mesec.
Leto koje će ipak obeležiti jedna pesma, najbolja pesma, jer, ako sednemo svi za okrugli sto demokratije pop muzike, shvatićemo da je to pesma “Common People” grupe Pulp. Veličanstvena britiš poš “Filozofija palanke” u pet minuta. Sa sve besmrtnom “sooo british” rečenicom “I’ll see what i can do” i multigeneracijskim ključem za dobro raspoloženje, euforiju, socijalnu kritiku i slatkaste koktele i mlako pivo.
Trideset godina kasnije, Pulp imaju novi album posle 24 godina hijatusa. Zamislite, pauza od godina koliko danas imaju master blokaderi.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
