Endi Vorhol je bio poznat po mnogo čemu, ali i po tome da je imao na desetine istih farmerki i istih belih majica. U svom dnevniku je i pisao o tome kako bi se onaj ko ga sretne mogao začuditi kako je opet isto obučen, možda bi pomislio da je jedan od onih ljudi koji se slabo ili nikako ne presvlače. Ali Vorhol nije bio od tih. Naprotiv. On je samo imao tonu istih klasičnih stvari, koje je prao i vrteo ukrug.
To mi je potpuno u skladu sa njegovom ličnošću, odnosno sa onim što o Vorholu znamo, jer da li zapravo znamo nekog koga nikad zaista nismo upoznali? Pa da li poznajemo i sebe, i da li je jedan od načina da se tom temom igramo upravo ono što nam u trenucima razonode pružaju mreže kad nas pitaju ili nam dodeljuju koji smo sir po mesecu rođenja ili koja smo metropola po horoskopskom znaku. Vorhol je bio Lav i njemu bi odgovarao prevreli, zreli čedar, a ja sam Škorpija i za mene je rokfor.
Ko smo mi i da li smo mi naš ukus, ono što biramo da slušamo ili što uzimamo da jedemo? Da li je ukus zapravo ono što stalno iznova i iznova biramo i kupujemo? Da li je ukus to što bi neko dao sve jugoistočne Azije za Mediteran, iznova i iznova? Da li je ukus to što bi neko zauvek, do kraja života svakog jutra doručkovao samo puter i hleb (a znam takvu osobu)? Ili to što neko nosi samo crne ili sive stvari? Ili to što uvek mora da ručak počne supom? Ne mora da bude Campbell, može i obična minestrone, ili ona gusta rinflajš.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
