Tih je tekstova mnogo više nego što bi to bilo pristojno. Zapravo ih je toliko da ne bi bilo pristojno sabirati, ali odokativno, u svakoj godini postojanja Nedeljnika, magazina za koji sastavljam neka slova već 16 godina, bila su barem dva, a dodajmo na to i različite inačice naših sajtova, pa onda i Velike priče – a neki su mi bili baš dragi – pa onda ono što bih pisao na ovim i onim mestima, recimo o najboljim pesmama ili o Knezu ili o klađenju, i doći ćemo do cifre od najmanje četrdeset.
Četrdeset tekstova o Evroviziji? Ajde pristojno, ali da li je baš normalno? Neka i 200 miliona ljudi svake godine učestvuje u tom cirkusu posredstvom malih ekrana, druže, šta si ti to sve pisao – i kakav si novinar, uostalom – ako si minimum četrdeset puta seo ispred praznog ekrana, pogledao u onaj kursor i onda nalupetao o Evrosongu?
Od svega toga autor tekstova ima jedno gostovanje na RTS-u (i par odbijenih gostovanja na RTS-u, kada je ovo došlo da ga zaobilazimo; i jednu nezvaničnu ponudu da se uključim u domaću organizaciju, e da bih potencijalno nekada postao makar stručni konsultant, ako ne i Duška umesto Duške), dva poziva na nekakav Evrosong pab kviz (takođe odbijena) i nezvaničnu titulu Vrsnog Poznavaoca Pesme Evrovizije, koja se, čim okrenem glavu, pretvara u loše skrivenu sprdnju na taj račun.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
