Državni posao, najbolji posao

U najnovijoj epizodi podkasta “Rosić i drugovi” gostovali su junaci “Državnog posla” – Dimitrije Banjac, Nikola Škorić i Dejan Ćirjaković. Na samom početku Rosić je poklonio Banjcu zastavice i značku koje je kupio u Belfastu jer Dimitrije prati fudbalske reprezentacije Severne Irske (ima sva izdanja njihovih dresova) i Perua. Banjac je uzvratio poklonom – lemeškim kulenom koji je vanserijski vojvođanski specijalitet.

Mitovi kažu da je inicijalna ideja “Državnog posla” potekla od trojice zaposlenih u RTV Vojvodini (stara zgrada) za koje naši junaci nisu znali šta tačno rade, ali oni su uvek žurno išli hodnicima, ostavljali sakoe na stolicama da ostale kolege vide da su oni tu samo su na trenutak izašli, a zapravo niko nije znao čime se oni bave. Rosić je pitao da li su se posle silnog uspeha njihovog televizijskog programa javila ta trojica bivših kolega da traže nešto zauzvrat. Ne baš autorska prava, ali nešto, makar karte za predstavu.

Ćirjaković je rekao da “Nisu, a mogli su” i nastavio da im se često ljudi javljaju i uvek kažu da njihovi poznanici liče na tog i tog iz “posla”, da oni znaju iste takve, ali da nikad oni nisu ti, pa se niko ne vidi prozvanim.

Pošto su došli vozom u Beograd, Rosić je rekao da su kroz prozor, blizu pruge, sigurno videli desetak poslovnih zgrada čija unutrašnjost nema veze sa idiličnim kancelarijama “Državnog posla” koje sada deluju romantično jer stakla open spejsova ne dozvoljavaju lenčarenje. Škorić se osvrnuo da su te promene došle od jednog sektora, da bi se svi složili da danas firme žele da liče na kuću, a ko bi danas želeo da mu posao liči na kuću? Ćira je dodao “žele da ne ideš kući s posla”.

Banjac je rekao da su oni “dinosaurusi” i da kancelarije kao što je njihova nestaju, a onda su se setili zanimljive epizode iz Titovog plavog voza i jednog večnog zaposlenog.

Pričali su o magičnosti boja koje utiču na ljude iz serije “Tvin Piks” i kako je to radio Dejvid Linč a kako sa bojom zidova svoje kancelarije njih trojica “utiču” na gledaoce.

U “Državnom poslu” se pojavljuju mnogi gosti. Jedan od njih je bio i Vuk Drašković. Škorić je ispričao kako je došlo do tog gostovanja uz mnoge zanimljivosti pa i da je ovaj književnik, bivši ministar, političar i lider SPO-a sam napisao svoju ulogu. Pričali su i o gostovanju košarkaša Denvera Nikole Jokića, u drugoj sezoni “Državnog posla”, koji je priznao da gleda Ćiru, Banjca i Škorića od malih nogu.

U svim velikim rok bendovima, u malim kompanijama, velikim korporacijama, ma svim kolektivima postoji sujeta. Rosić je pitao da li postoji sujeta kod njih trojice.

Banjac, Škorić i Ćira imaju i predstave širom sveta. Banjac je otkrio u podkastu zašto je Škorić popularan kod pripadnika jednog evropsko-azijskog naroda koji živi i radi u Beču i ispričana je priča o tome.

Prisetili su se nedavnog gostovanja u Londonu i koga su sreli od članova benda Azra preko puta stadiona Totenhema. Kad smo kod Totenhema, rekli su da su prisustvovali “rasklapanju” pevaca od strane svraka u Njukaslu, gradu u kome na dan utakmice su već u deset ujutru pabovi puni.

Rekli su i ko je Keti koja je “služila” 20 menadžera, skuvala preko milion supa i devet miliona čajeva i priču o satu u Mančesteru koji pokazuje vreme kada su fudbaleri ovog kluba doživeli avionsku nesreću posle povratka iz Beograda.

Škorić je pričao kako je sa porodicom kao izbeglica iz Hrvatske došao u Novi Sad i šta ih je sačekalo na parkingu. Kako se po otvaranju piljare čudio da neki kupuju samo kesu. A Dimitrije je objasnio da je možda u isto vreme neko opljačkao obućara.