Godina brzo proleti, nismo ni svesni da u kovitlacu svakodnevice samo ovlaš protrčavamo kroz dane, pritisnuti obavezama, gradskom bukom, zahtevima koje nam postavlja posao. Ponekad ne stižemo ni da ozbiljno razmislimo o svojim postupcima.
Ipak, neki događaji nas nesvesno pritiskaju, deluju kontinuirano na naše emocije, samim tim i na naš život. Ne možemo se otresti tuge, bola, teških misli.
I tako je svanuo petak, 3. maj. Godinu dana od ubistava u “Ribnikaru”. Od ranog jutra sam bio svestan da je to jedan od “onih” dana koji su promenili život svih ljudi u Srbiji. Dan kada je trebalo da stane život, kada smo trebali svi da utihnemo, da se okrenemo oko sebe, da udahnemo i zapitamo se u kom smeru treba produžiti. Taj dan imao je i svoj nastavak, 4. maj. Da, to je onaj trenutak kada se desio i drugi masakr, kod Mladenovca, trenutak potpunog pomračenja humanih postulata na našim prostorima.
Taj dan mogao sam započeti samo muzikom.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
