Godina brzo proleti, nismo ni svesni da u kovitlacu svakodnevice samo ovlaš protrčavamo kroz dane, pritisnuti obavezama, gradskom bukom, zahtevima koje nam postavlja posao. Ponekad ne stižemo ni da ozbiljno razmislimo o svojim postupcima.
Ipak, neki događaji nas nesvesno pritiskaju, deluju kontinuirano na naše emocije, samim tim i na naš život. Ne možemo se otresti tuge, bola, teških misli.
I tako je svanuo petak, 3. maj. Godinu dana od ubistava u “Ribnikaru”. Od ranog jutra sam bio svestan da je to jedan od “onih” dana koji su promenili život svih ljudi u Srbiji. Dan kada je trebalo da stane život, kada smo trebali svi da utihnemo, da se okrenemo oko sebe, da udahnemo i zapitamo se u kom smeru treba produžiti. Taj dan imao je i svoj nastavak, 4. maj. Da, to je onaj trenutak kada se desio i drugi masakr, kod Mladenovca, trenutak potpunog pomračenja humanih postulata na našim prostorima.
Taj dan mogao sam započeti samo muzikom.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
