Džez i popularna muzika Srbije ne pripadaju kulturnom nasleđu i muzici proizašloj iz narodnog stvaralaštva, ali je najblaže rečeno neprimereno ne smatrati ih uslovno delom naše kulturne tradicije. Uz uvažavanje specifike svakoga žanra u smislu melodijskih, harmonskih, ritmičkih i vokalnih elemenata, u okviru pojma popularne kulture združeni su žanrovi takozvane zabavne muzike (pandan klasičnoj i narodnoj muzici): bluz, džez, pop i rok sa svim njegovim podvrstama.
S obzirom na popularnost takozvane novokomponovane narodne muzike u Srbiji, uslovno i ona može pripadati žanru popularne muzike (naravno, sa svojim muzičko-scenskim i kulturno-komunikacijskim specifičnostima). Ova muzika se osamostalila u odnosu na izvornu narodnu muziku jer je uveliko napustila njene standarde i udaljila se od nje, upijajući elemente stranog, pre svega orijentalnog i grčkog melosa, ali i originalne komponente roka (gitarske rifove i solo deonice, bubnjarske ritmove i slično).
Ovde i sada neće biti reči o bilo kakvoj tradiciji davno prošlih vremena, negde i nekada, već o kulturnoj tradiciji novije istorije Srbije. Nju mogu činiti kulturni obrasci uspostavljeni pre, neposredno posle Drugog svetskog rata ili nešto kasnije, jer je vreme od nekih 60-70 i nešto više godina unazad već dovoljno odmaklo da bi bilo aktuelno, a još manje moderno u kolokvijalnom smislu reči. Stavljam pod sociološku lupu muzičku tradiciju u Srbiji, poglavito urbanog građanskog prosedea.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
