Da li smo razumeli Sinišu Pavića?

Mesecima sam obilazio oko te knjige gnušajući se pomisli da je kupim. „Panonski admiral“ – Ivan Ivačković. Jeste, baš će neko meni da pojašnjava tekstove njegovih remek-dela. Meni, koji na zidu dnevne sobe imam džinovski, lično kreirani, uramljeni poster sa njegovim izabranim stihovima.

Naposletku (namerno baš ovaj prilog – ko razume, shvatiće), kada se posle jednog sajma u hali Čair ta knjiga ipak našla u mojim rukama, doživeo sam nešto gotovo fenomenološko. Budući da je, ipak sasvim pristojno zanimljiv, u dobroj meri biografski, sadržaj smešten između dve korice poređan hronološki – kako se bližio kraj knjige, tako je moja podsvest usporavala sa čitanjem, ne dozvolivši prstima neminovnosti da me uopšte dovedu do poslednjih stranica.

Đorđe Balašević napustio je ovaj svet ne dočekavši svoj 68. rođendan, ako to uopšte može tako da se formuliše, jer neko ko je napisao „Drvenu pesmu“, sve i da nije ništa drugo osim toga, teško da je uopšte mogao biti sa ove planete. U takvim situacijama, kada neki umetnik ode u godinama koje nikako nisu za umiranje, još više nego za ličnošću, žalimo za brojnim nenapisanim delima u kojima bismo uživali i za koja smo ostali uskraćeni.

Sa Sinišom Pavićem to svakako nije slučaj. Preminuo je minulog petka od starosti, u svojoj 92. godini, napisavši, prema sopstvenom priznanju, i više nego što je prikazano – a najplodotvorniji je autor u istoriji naše televizije – ali je neke scenarije za koje nije bio uveren da su dovoljno dobri, ostavio u fioci. Ko zna, možda će neka posthumno ugledati svetlost reflektora.

Elem, napustio nas je, dakle, i drugi stvaralac koji je presudno uticao na moje formiranje kao ličnosti. Ako ste se ikad pitali za koga Javni servis emituje onolike reprize – evo ga, taj što je potpisan ispod ovih redova. Strah me je i da pokušam da izračunam koliko je to sati – čuj mene, meseci – provedenih ispred „malog ekrana“. Neko bi me poslao na ozbiljno posmatranje. Ali, kako da vam kažem, nekome je dnevni ritual šoljica kafe, nekome ukrštene reči, a nekome epizoda domaće serije omiljenog autora.