Moj pokojni stric, Milosav Stojiljković bio je majstor za burek.
Zanat je ispekao kod gazda Alekse, čuvenog niškog majstora koji je imao radnju u samom centru grada, kasnije se prešaltao u konobare i većinu svoje profesionalne karijere proveo je u Soko Banji gde je radio u tada prestižnim ugostiteljskim objektima, poput hotela “Sunce” i legendarnog “Miloševog konaka”. To je učinio iz praktičnih razloga. Naime, posao u pekari smatrao je ravnim rudarskom. Majstor za burek morao je da ustaje neposredno iza ponoći i radi celu noć, burekdžinica se otvarala u 5 ili 6 ujutru i radila je – dok se sve ne proda. Zavisno od radnje, prodaja bi bila završena najkasnije do podne i tada bi se burekdžinica zatvarala.
Stricu su ostala neka lepa sećanja na vreme provedeno kraj peći na drva, a ostao mu je i upečatljiv nadimak koji je nosio do kraja života – Peka.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
