Način na koji je sniman dokumentarac „aka Charlie Sheen“ pomalo otežava koncentraciju na sadržaj. Emitovan je iz dva dela koja zapravo imaju dužinu jednog prosečnog filma, u flešbekovima, drugačije od formi na koje nas je Netfliks navikao – drugačije od serije o Dejvidu Bekamu, na primer, sa kojom sam ga nehotice poredila.
Sličnost je vidljiva: ideja da se ispriča iskrena priča o jednoj izuzetnoj ličnosti, uz podsticanje iskrenosti, saosećanja i otkrivanja onoga što se krije „iza“ fasade koju je tako lako izgraditi uz pomoć uspeha, talenta i lepote. Dokumentarac na mnogo mesta potencira da je Čarli Šin u svakom pogledu posebna osoba, pa je i način snimanja drugačiji za njega u odnosu na ostale.
Šin je sin poznatog glumca Martina, suštinski „nepo“ beba, lep, harizmatičan, talentovan, rođen sa gomilom mogućnosti koje su samo čekale da budu iskorišćene, i koje su sve do jedne – barem na onom najočiglednijem nivou – prokockane.
Čarli Šin je i lakmus papir za to kojoj generaciji pripadate; ovi iz Gen Zed pitaće vas „Čarli ko?“ a mi, milenijalci, i ne znamo što bismo gledali dokumentarac – ili čitali knjigu koju je Čarli takođe zgotovio – jer teško da ćemo saznati nešto novo.
Interesovanje javnosti za Čarlijev život bilo je neograničeno, a njegova želja i sposobnost da se od javnosti sakrije skoro pa nepostojeće; devedesetih i dvehiljaditih, mogli ste da ne znate za Čarlija Šina i njegove probleme samo ako ste svesno odlučili da ignorišete vesti.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
