Način na koji je sniman dokumentarac „aka Charlie Sheen“ pomalo otežava koncentraciju na sadržaj. Emitovan je iz dva dela koja zapravo imaju dužinu jednog prosečnog filma, u flešbekovima, drugačije od formi na koje nas je Netfliks navikao – drugačije od serije o Dejvidu Bekamu, na primer, sa kojom sam ga nehotice poredila.
Sličnost je vidljiva: ideja da se ispriča iskrena priča o jednoj izuzetnoj ličnosti, uz podsticanje iskrenosti, saosećanja i otkrivanja onoga što se krije „iza“ fasade koju je tako lako izgraditi uz pomoć uspeha, talenta i lepote. Dokumentarac na mnogo mesta potencira da je Čarli Šin u svakom pogledu posebna osoba, pa je i način snimanja drugačiji za njega u odnosu na ostale.
Šin je sin poznatog glumca Martina, suštinski „nepo“ beba, lep, harizmatičan, talentovan, rođen sa gomilom mogućnosti koje su samo čekale da budu iskorišćene, i koje su sve do jedne – barem na onom najočiglednijem nivou – prokockane.
Čarli Šin je i lakmus papir za to kojoj generaciji pripadate; ovi iz Gen Zed pitaće vas „Čarli ko?“ a mi, milenijalci, i ne znamo što bismo gledali dokumentarac – ili čitali knjigu koju je Čarli takođe zgotovio – jer teško da ćemo saznati nešto novo.
Interesovanje javnosti za Čarlijev život bilo je neograničeno, a njegova želja i sposobnost da se od javnosti sakrije skoro pa nepostojeće; devedesetih i dvehiljaditih, mogli ste da ne znate za Čarlija Šina i njegove probleme samo ako ste svesno odlučili da ignorišete vesti.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
