Beach Boys, pouzdano nikad nije opšteprihvaćen popkulturni fenomen u Jugoslaviji a ni docnije. Malobrojni lojalisti poput Srđana Gojkovića Gileta, Žikice Simića ili Gorana Vasovića uglavnom zbunjuju svoje obožavaoce i pratioce, gurajući neke albume momaka sa plaže u panteon angloameričke pop muzike.
Razumljivo, jer se kolektivno svesno uglavnom ugrađivalo u metalurške i radničke bendove za prave muškarce, Led Zeppelin, Rolling Stones, Black Sabbath, Deep Purple pa i Pink Floyd. Čak je i sam Vlada Janković Džet sablažnjavao svoju publiku tvrdeći da su Crni biseri uvek favorizovali Stonese nauštrb Bitlsa koji su uvek bili “njanjavi”.
Ovakvi pogrešni stereotipi su se zauvek zadržavali na ovim prostorima, tako da Brajan Vilson sa bendom nije imao šansu. Osim, možda, kada je Tom Kruz u ranoj fazi snimio film “Cocktail” (1988) gde je pesma povampirenih Bič bojsa “Kokomo” označila prvi evergrin za momke, na ovim prostorima.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
VELIKA LETNJA AKCIJA
MESEC DANA ČITAJTE BESPLATNO
Klikni OVDE
Već imate nalog? Ulogujte se
