Dobar trač je kao jedan aspirin na dan. Neće da škodi, a može da bude koristan. Poslednjih godina je bilo više istraživanja o pozitivnim efektima tračarenja, pre svega na mentalno zdravlje.
Nije trač, ali jeste o traču. Goran Marković i Rajko Grlić su ponovo počeli da se dopisuju na Velikim pričama. Jedan drugom prepričavaju sočne tračeve u koje su uključene, već se vidi iz prve prepiske, bitne i uticajne ličnosti iz javnog (i političkog) života. Poslastica!
Imaće tu štošta da se pročita, od toga kog funkcionera je sa ljubavnicom zatekla žena u krevetu pa je posle razvoda ostao bez stana, pa nadalje – čitaćete već. I uživaćete! A nema tu ničega lošeg.
Svako voli da čuje dobar trač. To je jedna laka i zanimljiva zabava, a važna je za naše socijalne interakcije. Kada je benigno, kada su informacije koje su, koliko je toliko moguće, tačne i koje nisu ružne o drugim ljudima, onda ono zaista ima jednu dobru društvenu ulogu, a može da ima i značajnu funkciju za naše mentalno zdravlje zato što nas stvarno opušta.
Pa Rajko Grlić piše: “Bez obzira na istinitost i dužinu naših tračeva, oni će dodirivati samo površinu nečijih života i mi ćemo ih ispisivati želeći potaknuti vašu maštu da, dodajući i oduzimajući, pričajući i prepričavajući, uronite u bogatstvo tih života”.
U jednoj holandskoj studiji pod naslovom „Zašto ljudi ogovaraju“, koja je rađena pre više od deset godina, trač se vidi isključivo kao samoživo ponašanje sa ciljem da se manipuliše ljudima, da se na njih utiče sa zlim namerama. Međutim, novije studije su blagonaklone prema tračevima.
Šta tračarenje zapravo jeste?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
