Poslednjih dana knjiga Aleksandra Stankovića “Iz svoje kože: Život s depresijom” podigla je veliku prašinu. Dobru prašinu, rekla bih, jer je ponovo pokrenula priču o depresiji i važnosti razgovora o problemima mentalnog zdravlja na otvoren, nestigmatizujući način.
Stigma oko problema mentalnog zdravlja je i dalje velika, iako je psihologija postala prilično popularna. U tome je pomogla pandemija, koja je učinila da se o psihičkim teškoćama više priča. Ipak, kad nam se učinilo da je korona prošla, sve teme koje smo smatrali suštinski važnim, kao što su solidarnost, usamljenost, problemi mentalnog zdravlja, vratili su se u drugi plan. Tenkovi ka Kijevu ukinuli su koronu, reče Veljko Lalić u uvodniku poslednjeg Nedeljnika. Sad je pitanje šta će haos na Bliskom istoku da ukine. Solidarnost, rekla bih, a pribojavam se da ćemo i mentalnim zdravljem ponovo da se bavimo tek onda kad se ne budemo bavili drugim životno važnim temama. Dirkem je rekao da stopa samoubistava opada u ratu. To je korisno znati, ne da bismo bili mirni sada kada su ratovi na sve strane, nego da bismo razumeli da problemi mentalnog zdravlja nisu samo problemi pojedinca. Naprotiv, oni su problemi porodice, društva, pa i politike, i pod uticajem su svih tih mikro i makro sistema. Zato treba da pričamo o depresiji uvek, čak i u vremenima kad su ratovi svuda okolo. Mir u svetu je svakako iluzoran, od te ideje su i misice odustale.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
