Goran Marković i Rajko Grlić, jedni od najvećih i najpoznatijih reditelja sa ovih prostora u rubrici “Jesi li snimio ovo” dopisuju se svakog ponedeljka na Velikim pričama.
***
Dragi Rajko,
Kad već pominješ dokumentarce, ne mogu a da se ne setim naših početaka. Obojica smo tako ulazili u profesiju, i to je, nekako, bio najlogičniji put – od stvarnosti ka ideji. Igrani filmovi, kojima smo se kasnije okrenuli, čine mi se drugačijim – tu se od ideje dolazi do stvarnosti.
Ono što smo našim dokumentarcima pokušavali je da, koliko se sećam, budemo subverzivni, makar provokativni, što je u ono vreme progona Crnog filma predstavljalo u neku ruku hrabrost.
Još uvek se sećam tvog kratkog filma „Pitka voda i sloboda“ ili serije “Neobavezno” koju smo radili za televiziju. Radovali smo se svakoj diverziji koju smo uspevali da kroz naše dokumentarce poturimo, a tome se radovala i publika koja nas je podržala i otvorila nam vrata igranog filma, kojem smo svi težili.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Već imate nalog? Ulogujte se
