“Decembar je 1945. Ja sam američki zatvorenik u logoru Oberdahšteten i stojim u jednom od onih strašnih klozeta koji predstavljaju zajednički imenilac svih ovakvih logora za zarobljenike. U ustima osećam kapsulu otrova. Pre nekoliko meseci jedna ovakva kapsula oduzela je život mom bivšem šefu, SS rajhsfireru Hajnrihu Himleru. Kapsulu od kraja rata nisam ispuštao. Sačuvao sam je kroz niz logora i brojne inspekcije.
Sada moram da odlučim: život ili smrt.
Biram smrt kada pomislim da je Rajh, san i sadržaj mog života, poražen i u ruševinama. Biram smrt kada pomislim da ne znam koliko dugo mogu da krijem svoj pravi identitet. Ali biram život kada pomislim na svoju porodicu, koja ima pravo na svoj i na moj život.
Na smrt me tera činjenica da znam da sam imao tešku i surovu misiju, koju nisam izabrao i na čije me je ispunjenje, poslušnost i predanost primorala.
Zato biram život i bacam kapsulu otrova u klozet. Istog trenutka me obuzima očaj. Ali preuzeo sam inicijativu, napravio odlučujući potez i sada moram da razmišljam kako ću postupati dalje – logično. Moram da izađem iz ovog logora, moram da pobegnem jer samo tako mogu da izbegnem rizik identifikacije. To je definitivno moja odluka – beg.”
Između 1951. i 1959. godine Adolf Ajhman je boraveći u Argentini razgovarao (i te razgovore snimao) sa jednim od svojih SS prijatelja Viljemom Sasenom, ali takozvani “Sasenovi intervjui” u kasnijem suđenju Ajhmanu nisu uzeti kao dokazni materijal u punom obimu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
