Hladni rat je bio tamo gore

„Jurij Gagarin je prvi čovek u svemiru”, ponavljalo se u gužvi i pisalo je na transparentima u Moskvi. Onda kada je, po prizemljenju, Jurij Gagarin dočekan uz veliko oduševljenje, ovacije, vrisku i cveće. Kažu da je Gagarinovom dočeku prisustvovalo više miliona ljudi. Hodao je dugačkim crvenim tepihom, u dugom kaputu sa dva reda dugmadi i beretkom, na nišanu pažljivih sovjetskih novinara, koji su gledali kako da ga u svoj panici fotografišu objektivima onih starih analognih aparata. „Običnog naroda” je bilo toliko da se na retkom moskovskom suncu video samo odsjaj njihovih širokih osmeha i transparenti sa natpisima „URA!”. Sa razglasa se orilo: “Naš heroj, prvi, jedini…”

Odatle se, posle gromoglasne ceremonije, predvođen kolonom crnih motora, u dugačkom – i na starim snimcima se vidi – pažljivo uglancanom automobilu, uz pratnju najviših zvaničnika i nepregledne kolone automobila, uputio na Crveni trg. Helikopteri su posipali ponosni narod lecima o najhrabrijem i najvoljenijem čoveku.

Naslovnice i glavne strane svih svetskih novina bile su rezervisane za priče o njegovom pohodu. Najvažnije svetske metropole zakazivale su njegove posete, a sve te nacije su ga, ponovo, oduševljeno dočekivale. A on se ponovo smeškao i plenio tim „iskrenim osmehom, kakav je jedini imao”.

Najupečatljivija i, čini se, najslavnija poseta Gagarina inostranstvu, bio je odlazak u London. Po svečanom iskrcavanju iz sovjetskog aviona, seo je u beli “rols-rojs”, čije su tablice bile ispisane njegovim inicijalima i ukrašene crvenom zastavicom sa srpom i čekićem, i uputio se na prijem kod kraljice Elizabete Druge u Bakingemsku palatu. Posle intervjua koji je dao engleskoj televiziji, mladi kosmonaut položio je venac na grob Karla Marksa i zamislio se nad uklesanim slovima: “Radnici svih zemalja, ujedinite se”. Zvaničnici koji su ga okruživali učinili su isto.