Istorija

A kako je despot Stefan Lazarević čuvao rudnike

Dok se gusla, nariče i kuka nad izmišljenim porazom i carstvom koje je propalo mnogo pre Kosovske bitke, dostignuća Stefana Lazarevića su nekako izbledela u narodnom sećanju. A ona su zaista velika

Ilustracija VP/Profimedia
jul 29 2024, 05:00

Podeli

Despot Stefan Lazarević (1377-1427), jedna od najznačajnijih ličnosti naše istorije, ni do dana današnjeg nije dobio mesto kakvo zaslužuje u kolektivnom sećanju naroda i to je, usudiću se da kažem, istovremeno i jedna od najvećih nepravdi naše istorije. Možda je od nje veća samo ona gde je vitez, ratnik i velmožni gospodin Vuk Branković proglašen izdajnikom.

Nepravedno gurnut u stranu zarad idealizovanja njegovog oca Lazara, Stefan je ostao u senci kosovske legende i takozvanog “zaveta” gde je njegov značaj kao vladara i narodnog patrona često bagatelisan i prećutkivan. Mnogi naši istoričari su se trudili da ovu nepravdu isprave, ali moć narodne legende je potiskivala činjenice i nažalost, potiskuje ih još uvek.

Logika je tu jasna, jak i sposoban vladar koji je u svim aspektima nadvisio svog oca, nije bio dovoljno dobar za guslare, popove i ostale onovremene (pa i savremene) propagandiste koji su od Lazara Hrebeljanovića hteli i uspeli da naprave mitskog mučenika i u tom procesu mu dodelili osobine koje nije imao i pripisali mu zasluge i podvige koji nisu bili njegovo delo. Tako je Lazar otišao u legendu, a Stefan u (privremeni) zaborav.

Na dan 29. januara 1412. godine (po novom kalendaru), despot Stefan Lazarević izdao je Zakon o rudnicima, poznat još i kao Novobrdski rudarski zakonik. Bio je to moderan pravni akt za to vreme i po mnogim svojim aspektima je prevazilazio nacionalne i društvene okvire srpske despotovine

Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price