Postoji nekoliko uobičajenih zabluda čije su žrtve ljudi koji iz zabave učestvuju u nagradnim igrama, ali na njih nisu imuni ni pasionirani kockari. Ovde se nećemo baviti problemom podvala i “nameštaljki” u raznim na brzinu organizovanim lutrijama (mada je taj problem mnogo prisutniji nego što se to obično misli), već o pogrešnim ubeđenjima koja postoje kod učesnika igara na sreću, proisteklim iz pogrešnog razumevanja verovatnoće događaja i površnog tumačenja nekih aritmetičkih i statističkih pravila.
Prva i najčešća zabluda jeste da verovatnoća slučajnog izbora broja (kuglica iz bubnja, karta iz špila, stranica kocke) zavisi od prethodno izvučenih brojeva. Igrači ruleta, recimo, imaju običaj da se klade na crveno ako se prethodno tri puta zaredom kuglica zaustavila na crnom polju. Način rasuđivanja je jednostavan: mala je verovatnoća da će se i četvrti put isto dogoditi; zato je sada “crveno” verovatniji izbor. Zanimljivo je da se ljubitelji igre Loto služe suprotnim rezonom: ako je neki broj češće bio na spisku izvučenih u ranijim kolima, onda se na njega treba kladiti jer je to, provereno, broj koji se češće izvlači. Naravno da ovu kombinatoriku podržavaju i organizatori raznih lutrija, pa uredno objavljuju biltene sa spiskovima i rezultatima statističke obrade dotad izvučenih brojeva i kombinacija.
Oba rezona su podjednako pogrešna. Ako bismo, recimo, devet puta zaredom bacili ispravnu kockicu i svaki put slučajno dobili šesticu, onda i pri desetom bacanju još uvek imamo tačno 1/6 mogućnosti da dobijemo šesticu; ni manje ni više! Kod događaja ove vrste, pri slučajnom izboru prethodni rezultati ničim ne mogu da utiču na naredne. Ili, kao što matematičari vole da naglase, kockica nema pamćenje.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
