Sve tekstove fudbalskog specijala Velikih priča posvećenog Evropskom prvenstvu čitajte OVDE.
Čovek slomljenog srca stajao je podbočen na centru i gledao u svoj gol, dok je pored njega projurila bordo horda. Bio je 19. minut produžetaka i fudbaler Svonsija pred njegovim je očima izveo svoj labudov pev. Uz aut liniju stajao je i plakao od sreće čovek čija će ga silueta podsetiti na to da srce može da bude slomljeno dva puta za 43 dana. Ali nikada kao te noći na „Stade de France“.
Jedne druge noći, Pariz je živeo stvarni horor. Dugometražni, tri sata mraka. Sve je počelo u 21:20 kada je kod D ulaza na „Stade de France“ bombaš samoubica aktivirao eksploziv koji je imao oko pojasa i ubio sebe i još jednu osobu. Tačno pet minuta kasnije iz crnog vozila u pokretu teroristi pucaju iz kalašnjikova na ljude koji sede u dva pariska bistroa.
Još pet minuta kasnije, novi bombaš samoubica na stadionu, ali kod ulaza H. U narednih šest minuta još dve slične pucnjave u restoranima u blizini „Stade de France“.
Četiri minuta kasnije jedan bombaš samoubica aktivira svoj pojas sa eksplozivom u restoranu „Comptoir Voltaire”, a u koncentru dvoranu “Bataclan” upadaju teroristi i pucaju na prisutne građane uzvikujući “Allahu akbar”. Dvadeset minuta kasnije, napadači prevrću tela i proveravaju ko je preživeo, kako bi te ljude uzeli kao taoce. Tačno tri sata od prve eksplozije na stadionu, policija upada u “Bataclan” i prekida makar tu prvu manifestaciju horora koji su preživeli ljudi u Parizu.
Već kod prve eksplozije, utakmica koja se igrala na “Stade de France” je prekinuta, a igrači su posle nekoliko sati dobili informacije šta se dogodilo. Lasana Dijara, koji je te večeri bio na terenu, saznao je da je u “Bataclanu” ubijen njegov blizak rođak. Antoan Grizman bio je skamenjen od šoka – u “Bataclanu” je te večeri bila i njegova sestra. Nije bilo informacija da li je preživela teroristički napad.
Od te novembarske večeri čitava je Francuska vodila borbu za oporavak – život da stane ne sme, la vie ne doit pas s’arrêter, ili tako nešto. Fudbalska reprezentacija osećala je obavezu da ulepša sumornu stvarnost ljudima koji su izgubili voljene i svim građanima Francuske koji se više nisu osećali bezbedno. To što su se i Dijara i Grizman samo nekoliko dana nakon napada pojavili na Vembliju u utakmici protiv Engleske, bio je simbol francuskog otpora. Čekala se samo jedna velika francuska pobeda, koja bi mogla da preokrene stvari u podeljenom i nestabilnom društvu.
A ima li bolje prilike za to od Evropskog prvenstva koje se igra baš u Francuskoj?
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
