Takav je bio Aca Deda

Sećate li se kampanje Ti ideš na FEST?

Čije je maslo prvi srpski, a svetski viral?

Ko je kumovao brendovima Chipsy, Big Pizza i Direktnoj banci?

Ko je autor najkraće kolumne na svetu?

Ko je pisao scenarije za sletove povodom Dana mladosti?

Aca Deda.

Kothaji

Jahanje može da nauči svako. Međutim, postati džokej su teža posla. Treba biti lagan, brz i pobediti u najmanje trideset trka. Takva su bila pravila svuda, pa i u Beogradu između dva svetska rata. Arena kraj Careve ćuprije je po popularnosti bila u vrhu top-liste evropskih hipodroma. Domaći džokeji su važili za prave sportske zvezde.

Među najboljima nalazio se i Pavle Kothaj, potomak mađarskih doseljenika i velikih zaljubljenika u konje. Pavle je i na životnoj stazi bio voljen, i to od jedne Ružice, koja je radila u kovnici novca. Venčali su se u Zemunu, rodili Aleksandra i Divnu, a onda se preselili preko Save, naravno, blizu beogradskog hipodroma.

Aca je rastao na hipodromu, tu je, jelte, naučio i da jaše i da piše. Družio se sa džokejima, jurio za konjima i između trka završio osnovnu školu i gimnaziju. Jednom je na pitanje zašto nije nastavio porodičnu tradiciju slavnih džokeja odgovorio da je to, uprkos spoljašnjem glamuru, težak posao. I smrdi, u pičku materinu.

Kao momak, studirao je istoriju umetnosti, a u slobodno vreme pomalo i glumio kod kolega na Fakultetu dramskih umetnosti. Recimo, vredi pomenuti njegovo izuzetno tumačenje lika Crnoberzijanca u kultnom filmskom ostvarenju Slučaj Harms. Mnogi ga se, naravno, sećaju kao knjižara, a bio je i uspešan urednik, izdavač i kolumnista. Napisao je i par knjiga, najpoznatija je svakako Tata. Ipak, Aleksandar Kothaj je pre svega, ili je tačnije reći – posle svega, bio kopirajter.