Šta da radimo sa obrazovanjem u Srbiji?

Tragedija koja se desila u OOŠ „Vladislav Ribnikar” je jedan od onih događaja koji spontano zaustave život koji smo živeli do tog trenutka. Čak i kada svakodnevne aktivnosti počnu da se obnavljaju, takvi događaji drže našu dušu povezanu sa tim događajem. Tada osećamo i kolektivno i pojedinačno kako izgleda, kako se to lepo naziva, rad tuge. O tome je dosta pisano proteklih meseci. 

Možda je trenutak da ukažemo na još jedan aspekt koji je važan deo tog procesa i o kojem nismo dovoljno razgovarali. Ovakve tragedije imaju moć da pokrenu i podrže velike promene. Pored toga što zaustave dotadašnji život, one otvaraju mogućnost da promislimo kako smo živeli i kako bismo želeli da živimo. Da uporne loše navike konačno promenimo.