Tragedija koja se desila u OOŠ „Vladislav Ribnikar” je jedan od onih događaja koji spontano zaustave život koji smo živeli do tog trenutka. Čak i kada svakodnevne aktivnosti počnu da se obnavljaju, takvi događaji drže našu dušu povezanu sa tim događajem. Tada osećamo i kolektivno i pojedinačno kako izgleda, kako se to lepo naziva, rad tuge. O tome je dosta pisano proteklih meseci.
Možda je trenutak da ukažemo na još jedan aspekt koji je važan deo tog procesa i o kojem nismo dovoljno razgovarali. Ovakve tragedije imaju moć da pokrenu i podrže velike promene. Pored toga što zaustave dotadašnji život, one otvaraju mogućnost da promislimo kako smo živeli i kako bismo želeli da živimo. Da uporne loše navike konačno promenimo.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
