U pogledima na Ameriku u 20. i 21. veku, koka-kola je sveprisutni simbol. Ovaj najpoznatiji svetski brend je i svojevrsni pokazatelj ekstrema u odnosima prema Americi – za jedne je ona pokazatelj mladosti i slobode, dok je za druge simbol globalnog kapitalizma i američkog kulturnog imperijalizma. Po istoričaru amerikanizacije Francuske, Ričardu Kiselu, nijedan komercijalni proizvod se ne identifikuje više sa Amerikom od koka-kole, te je ona upravo zato i politički i kulturološki fenomen, ali i sredstvo propagande.

Istorijat koka-kole seže u 19. vek, u 1886. godinu, kada je apotekar iz Atlante Džon Pemberton sastavio recept za pravljenje sirupa za ovo piće. Već je prva reklama iz 1886. (“Ukusna! Osvežavajuća! Uzbudljiva!”) zaintrigirala potrošače i nagovestila značaj marketinga vezanog za ovaj proizvod. Slatko braon gazirano piće je brzo doživelo prvo veliki američki, a potom i planetarni uspeh, a od kompanije Koka-Kola je stvorilo svetskog ekonomskog giganta, i postalo pokazatelj američke moći. Koka-kola je postala vodeći brend bezalkoholnih pića u Americi već u međuratnom periodu, a 1930-ih su je reklamirale vodeće holivudske zvezde poput Džoan Kraford, Grete Garbo, Klerka Gejbla i Kerija Granta.

U tom periodu je formirana i danas opšteprihvaćena slika Deda Mraza, kakvog ga danas zamišljamo, zahvaljujući božićnoj reklamnoj kampanji iz 1931. Koka-Kola je tada tražila rešenje kako da poboljša prodaju i u zimskim mesecima, kada je bila manja potražnja za ovim pićem. Kompanija je unajmila ilustratora Hedona Sandbloma da osmisli lik koji će širiti novogodišnje raspoloženje i optimizam. Kombinujući prethodne prikaze Svetog Nikole s kraja 19. i početka 20. veka, Sandblom je kreirao lik danas svima poznatog Deda Mraza, kakav je i danas u koka-kolinim reklamama, i u imaginaciji ljudi širom planete. Snažna reklamna kampanja koja je doprinela uspešnom proboju na evropsko tržište zabeležena je i na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936.