PREDGOVOR: Sa oduševljenjem sam napisala ovaj tekst. Svaki put kad mi se u životu pruži prilika da budem Keri Bredšo na trenutak, ja se potpuno oduševim!
Od kada sam došla u Ameriku, upoznala sam mnoge mlade bračne parove. Kada kažem mlade bračne parove, onda stvarno mislim mlade – ljude koji su se venčali sa dvadeset dve ili dvadeset tri godine. Naravno, čula sam za nekoliko ovakvih slučajeva i u Beogradu (možda?), pa i u Banjaluci (incidentalno), ali daleko od toga da se to smatralo čestim, makar u mom okruženju.
Nekada, kad gledam sva ta dečja lica, ne mogu da se otmem smehu. Moji drugari P. i L. su se uistinu venčali ovog leta, dvoje ljudi u mladim dvadesetim, oboje studenti na mom univerzitetu. I eto, kako čovek da suzdrži smeh kada naiđe na ovu situaciju?
Da li zbog toga što su bolje situirani nego mi, da li zbog toga što religija igra mnogo veću ulogu (celibati do braka nisu retki, naprotiv), da li zbog toga što im je dosadno u radikalnoj individualizaciji svog života – bilo kako bilo, mnogo Evropljana se neminovno iznenadi i gotovo svi oni će vam reći: “Pa oni se ovde (u Americi) žene i udaju sa jedanaest godina.”
Teško je ući u trag svim strukturalnim uzrocima ovog problema koji se čini tako čudnim iz ugla naših predstava o Zapadu. Da se mormoni venčavaju rano, to je jasno. Možda još možemo da poverujemo u to u slučaju radikalnih protestantskih denominacija i katolika (Americi je teško objasniti da američki katolici nisu isti kao evropski). Ipak, i u manje radikalnim crkvama, rani brak se čini pre pravilom nego izuzetkom.
Pre svega, postoji široko rasprostranjen fenomen “prstena nevinosti”, za koji ste možda čuli ukoliko ste pratili pop kulturu dvehiljaditih. U to vreme, mnogo slavnih ličnosti ga je ponosito nosilo.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
