“Novo oruđe artiljerije”: Kako je napravljena čuvena NORA

Polja prekrivena kraterima na mestima pada artiljerijskih projektila prepoznatljiva je slika iz rata u Ukrajini. Od prvih dana rata haubice i višecevni lanseri raketa glavni su nosilac vatrene moći na obe strane. U početku glavna sredstva konvencionalne artiljerije bila su oruđa u kalibrima karakterističnim za istok – 152 mm i 122 mm. U proleće 2022. godine ukrajinska artiljerija od nekih članica NATO-a dobila je prve haubice 155 mm sa dometom od preko 40 km koji je bio nedostižan za ruska oruđa 152 mm. Prvo su koristili vučna oruđa, a zatim samohodne haubice na gusenicama i točkovima.

Ruska protivmera bila je široka primena dronova „lancet“ koji su pogađali haubice na vatrenim položajima ili maršu daleko od prednjeg kraja ukrajinskih snaga. U borbi za preživljavanje artiljerija obe strane prepoznala je vrednost mobilnosti i dometa – oruđe na točkašu brzo se kreće, za kratko vreme oruđe se pozicionira, gađa i odlazi u zaklon.

Ukrajinska artiljerija koristi francuska oruđa CAESAR (skraćenica doslovce za artiljerijski sistem na kamionu) i švedski „arčer“ kalibra 155 mm dužine cevi ekvivalenta 52 kalibra (8.060 mm) i barutnom komorom volumena od 23 litra (to su elementi Zajedničkog balističkog memoranduma o razumevanju SAD i vlada nekoliko vodećih zemalja NATO-a). Dokaz da se radi o sistemima visokog kvaliteta jeste da su obe haubice bile u programu testiranja američke vojske provedenom 2020. i 2021. godine u okviru programa analize savremenih sistema vatrene podrške. Američke posade vozile su ta oruđa i gađale na poligonu Juma u Arizoni. Amerikanci su paralelno proveli provere izraelskog sistema ATMOS 2000, domaćeg „brutusa“ i oruđa Nora-B52, proizvoda odbrambene industrije Srbije, koje je ulaskom u krug izabranih sredstava od interesa za Amerikance dobilo vrednu referencu na svetskom tržištu.