Prvi deo teksta o sistemu NORA pročitajte ovde
***
Sudbina projekta NORA-B od prve zamisli da se izradi vozilo na točkašu do početka i uhodavanja proizvodnje vezana je za pukovnika Paligorića. On se izborio za izradu tehnološkog demonstratora, ali okolnosti su nametnule prekid rada. U složenim okolnostima 1993. i 1994. godine bio je direktor J-SDPR, predao je tu dužnost, ali zadržao se u preduzeću kao penzionisani oficir na mestu savetnika za vojne tehnologije.
Stručni autoritet koji je posedovao iskoristio je za proširenje poslovanja firme do tada zadužene samo za uvoz i izvoz i na proizvodnju usmerenu na strana tržišta. Poseban interes pokazan je za Mjanmar, tradicionalno tržište, u stvari prvu državu koja je nabavila jugoslovensko naoružanje 1953. godine, u vreme kada se zvala Burma. Zatim od 1962. do 1989. godine nisu ništa naručili i posle obnove odnosa uveli su u naoružanje avione “galeb-4”, patrolne čamce itd.
Kontakti su sačuvani tokom 1990-ih i kada su normalizovane prilike na Balkanu 2001. i 2002. godine J-SDPR prodao je Mjanmaru 54 vučne haubice kalibra 105 mm – američkih M2A1 i jugoslovenskih M56 iz domaćeg stoka viškova.
U međuvremenu projektovane su modernizovane varijante tih haubica sa cevi produženom sa 23 na 33 kalibra i povećanim dometom i poboljšanim projektilima. Na fonu pregovora o tom poslu otvorena je tema prodaje samohodnog oruđa velikog dometa kalibra 155 mm sa cevi dužine 52 kalibra pod radnom oznakom NORA-B52. Prema zahtevima korisnika maksimalni domet je morao da bude veći od 41 km sa projektilom ERFB-BB i barutnim punjenjem Zona 10.
U VTI “očistili” su funkcionalni model NORA-B leta 2002. godine za prikaz mjanmarskoj delegaciji.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
