GLOBALNO
Prvi put sam ozbiljno počeo da razmišljam o studentskim protestima kada sam odgledao “Tajvansku kanastu” Gorana Markovića. Daleko od toga da sam analitički sagledavao krah ideala “šesetosmaša” ovaploćenih u neprilagođenom Saši Belopoljanskom, nezaposlenom arhitekti koji prolazi kroz krizu srednjeg doba.
Tri omiljene rečenice su mi bile Jesi čuo da Dilan cepa u Ljubljani, koju izgovara Peđa, vlasnik deponije u okolini Beograda, pa onda Vidi ga Peđa s kosom, koju izgovara Belopoljanjski koji gleda foto-tapet studentskih protesta 1968. kod bivše žene Simonide i Saša, da se ne bavite možda parapsihologijom?, koju izgovara Dragoš, arhitekta koji pokušava da labilnog Sašu uvede u nedozvoljene radnje prekrajanja arhitektonskih izveštaja u gradnji naselja “Sunce”.
Naravno, tada sam imao samo 15 godina i znao sam da su se studenti nešto bunili i da su ih tukli policajci sa seksi šlemovima. Posle sam gledao “Kako sam sistematski uništen od idiota”, “Plastični Isus”, “Lipanjska gibanja” pa mi je postajalo jasnije da je “studentski protest” mitološka odrednica koja se javlja kada se pojavi neka arhetipska nepravda.
Poštovani,
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno...Od Božića do Božića...
Akcija traje od 25. decembra do 7. januara.
Već imate nalog? Ulogujte se
