Ljudi i životinje globalno troše više od sto hiljada tona farmaceutskih proizvoda svake godine, što je otprilike petsto plavih kitova kapitalaca. Njihova proizvodnja i transport uzrokuje značajnu emisiju ugljen-dioksida i drugih gasova koji utiču na klimatske promene, odnosno globalno zagrevanje. A samo jedan jedini zloupotrebljavani lek, azot-suboksid iliti „gas smejavac” koji stotine hiljada mladih širom Evrope svakodnevno koristi za brz i jeftin „high” efekat ima još jednu mračnu stranu. Danas je taj drevni lek, još iz 17-og veka, jedan od glavnih krivaca (konkretni treći) za dalje uništenje ozona i efekat staklene bašte! Istog onog ozonskog omotača čije smo moguće uništenje i sve veće zjapeće rupe, zamalo trajno preokrenuli posle panike oko sprejeva za kosu i frižidera krajem prošlog veka. Nije više smešno, zar ne?
Vaše pravo na sreću, i seksualno opredeljenje… ako ste riba
Sami farmaceutski proizvodi imaju širok uticaj na životnu sredinu. Lekovi mogu duboko da promene naše raspoloženje i ponašanje – što mogu biti njihove nuspojave, ili pak cela poenta određenog leka, kao na primer kod onih za smirenje. Koje zatim izlučimo iz sebe urinom i fecesom. Pravo u vodotokove, mora i okeane. Slično udisanju pasivnog dima, i mnoge ribe i drugi akvatični organizmi stoga de facto plivaju odnosno žive u pravom moćnom koktelu aktivnih farmaceutskih sastojaka koji kontaminiraju potoke, reke i sve druge tekuće i stajaće vode – uglavnom dolazeći iz neprečišćene industrijske i urbane kanalizacije. Kao da im sve druge toksične materije nisu bile dovoljne.
U studiji na grgečima u Švedskoj 2013. godine, publikovanoj u prestižnom naučnom časopisu Sajens, izneseni su dokazi da je oksazepam – vrsta benzodiazepina korišćenog u terapiji anksioznosti a prisutnog u to vreme u reci Firis – izazvao fascinantne promene kod ovih riba. Uobičajeno stidljivi grgeči koji vole zaštitu grupe odnosno jata, postajali su hiperaktivni, smeli, halapljivi usamljenici. To je imalo indirektne posledice po njihov rast i opstanak, pa i delikatnu ravnotežu vodenog ekosistema. Grgeči su brže iscrpljivali svoje resurse hrane, a razvili su i apetit za sam lek pa su se sve češće zadržavali u zoni isticanja kanalizacije. Najzad, neprirodno neustrašive ribe češće su bile i lake mete predatora.
Slično istraživanje na rečnim rakovima u SAD, publikovano 2021. godine, dokazalo je da citalopram, široko korišćeni antidepresiv, izaziva nedvosmislene promene ponašanja ovih beskičmenjaka – koji takođe postaju razigrani, vazda gladni… i neoprezni. Štaviše oni su, usled sve češće izlučivanih ostataka pilula protiv psiholoških poremećaja kod ljudi, postali… srećni.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
