mikroplastika
Društvo

Hemijske bebe, plastični ljudi

Interseks ribe, večne hemikalije, mikroplastika i začarani krug farmaceutskog otpada

mikroplastika Ilustracija / Paolo Picciotto / Universal images group / Profimedia
jun 07 2024, 05:00

Podeli

Ljudi i životinje globalno troše više od sto hiljada tona farmaceutskih proizvoda svake godine, što je otprilike petsto plavih kitova kapitalaca. Njihova proizvodnja i transport uzrokuje značajnu emisiju ugljen-dioksida i drugih gasova koji utiču na klimatske promene, odnosno globalno zagrevanje. A samo jedan jedini zloupotrebljavani lek, azot-suboksid iliti „gas smejavac” koji stotine hiljada mladih širom Evrope svakodnevno koristi za brz i jeftin „high” efekat ima još jednu mračnu stranu. Danas je taj drevni lek, još iz 17-og veka, jedan od glavnih krivaca (konkretni treći) za dalje uništenje ozona i efekat staklene bašte! Istog onog ozonskog omotača čije smo moguće uništenje i sve veće zjapeće rupe, zamalo trajno preokrenuli posle panike oko sprejeva za kosu i frižidera krajem prošlog veka. Nije više smešno, zar ne?

Vaše pravo na sreću, i seksualno opredeljenje… ako ste riba

Sami farmaceutski proizvodi imaju širok uticaj na životnu sredinu. Lekovi mogu duboko da promene naše raspoloženje i ponašanje – što mogu biti njihove nuspojave, ili pak cela poenta određenog leka, kao na primer kod onih za smirenje. Koje zatim izlučimo iz sebe urinom i fecesom. Pravo u vodotokove, mora i okeane. Slično udisanju pasivnog dima, i mnoge ribe i drugi akvatični organizmi stoga de facto plivaju odnosno žive u pravom moćnom koktelu aktivnih farmaceutskih sastojaka koji kontaminiraju potoke, reke i sve druge tekuće i stajaće vode – uglavnom dolazeći iz neprečišćene industrijske i urbane kanalizacije. Kao da im sve druge toksične materije nisu bile dovoljne.

U studiji na grgečima u Švedskoj 2013. godine, publikovanoj u prestižnom naučnom časopisu Sajens, izneseni su dokazi da je oksazepam – vrsta benzodiazepina korišćenog u terapiji anksioznosti a prisutnog u to vreme u reci Firis – izazvao fascinantne promene kod ovih riba. Uobičajeno stidljivi grgeči koji vole zaštitu grupe odnosno jata, postajali su hiperaktivni, smeli, halapljivi usamljenici. To je imalo indirektne posledice po njihov rast i opstanak, pa i delikatnu ravnotežu vodenog ekosistema. Grgeči su brže iscrpljivali svoje resurse hrane, a razvili su i apetit za sam lek pa su se sve češće zadržavali u zoni isticanja kanalizacije. Najzad, neprirodno neustrašive ribe češće su bile i lake mete predatora.

Slično istraživanje na rečnim rakovima u SAD, publikovano 2021. godine, dokazalo je da citalopram, široko korišćeni antidepresiv, izaziva nedvosmislene promene ponašanja ovih beskičmenjaka – koji takođe postaju razigrani, vazda gladni… i neoprezni. Štaviše oni su, usled sve češće izlučivanih ostataka pilula protiv psiholoških poremećaja kod ljudi, postali… srećni.

Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price