Tekst o Fakultetu političkih nauka i izboru novog dekana Slaviše Orlovića objavljen je 6. juna na Velikim pričama.
***
Svako, valjda, ima lični odnos sa svojim fakultetom. Malo ko, pak, ne bi postojao – doslovno – bez tog fakulteta.
Evo, što bi rekli na mrežama, evo na primer ja. Da nije bilo te zgrade na Voždovcu u Ulici Jove Ilića, ne biste čitali ove redove; kao u “Povratku u budućnost” izbrisao bi se papir pred vama, zabeleo bi se ekran na kojem ovo čitate, umesto njega bi se pojavila neka druga njuška, verovatno lepša, možda i pismenija.
Ne zato što sam na Fakultetu političkih nauka diplomirao, jer zamislite – nisam. Od negde 2002. do 2005, kad već pričamo o tome, moja se akademska karijera razvijala dosta dobro, nisam bio baš vrhunski student ali nisam bio nimalo loš, bilo je tu bogme i desetki, i to neretko.
Onda je vaš kolumnista počeo profesionalno da piše, onda sam ostao na ta dva ispita (plus diplomski!) do kraja i počeo sebi svake školske godine da obećavam da evo, završiću, ne zbog sebe nego zbog Njih, onda smo se FPN i ja prilično udaljili.
Ali samo fizički.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
