Tekst o Fakultetu političkih nauka i izboru novog dekana Slaviše Orlovića objavljen je 6. juna na Velikim pričama.
***
Svako, valjda, ima lični odnos sa svojim fakultetom. Malo ko, pak, ne bi postojao – doslovno – bez tog fakulteta.
Evo, što bi rekli na mrežama, evo na primer ja. Da nije bilo te zgrade na Voždovcu u Ulici Jove Ilića, ne biste čitali ove redove; kao u “Povratku u budućnost” izbrisao bi se papir pred vama, zabeleo bi se ekran na kojem ovo čitate, umesto njega bi se pojavila neka druga njuška, verovatno lepša, možda i pismenija.
Ne zato što sam na Fakultetu političkih nauka diplomirao, jer zamislite – nisam. Od negde 2002. do 2005, kad već pričamo o tome, moja se akademska karijera razvijala dosta dobro, nisam bio baš vrhunski student ali nisam bio nimalo loš, bilo je tu bogme i desetki, i to neretko.
Onda je vaš kolumnista počeo profesionalno da piše, onda sam ostao na ta dva ispita (plus diplomski!) do kraja i počeo sebi svake školske godine da obećavam da evo, završiću, ne zbog sebe nego zbog Njih, onda smo se FPN i ja prilično udaljili.
Ali samo fizički.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
