Zaslugu za lepotu na ovom svetu imaju razne stvari, događaji, ljudi ili slučajnosti. Utešno je i to što i smisao ponekad proizilazi iz lepote. Potonuće broda „Merito”, čije se ime može prevesti i kao „Zasluga”, zaslužno je, eto, za postojanje Ade Bojane.
Dok je pre više od 160 godina kapetan Naporeli gledao kako na mestu spajanja slatke sa slanom vodom nestaje brod i dok je vest o nezgodi još putovala u Trogir do vlasnika Alegretija, nije se valjda ni razmišljalo o tome da će nakon potonuća nastati sprud, potom i ada, i da će tu neko dolaziti da sa sebe zbaci teret svakodnevnice i odeće.
Leto iskoristimo za putovanja, ako možemo, i kažemo da smo bili na odmoru. Zavaravamo se. I na tom odmoru neretko smo u stisci pod imperativom da obiđemo sve što smo zamislili. U najboljem slučaju jedino se oči odmore, jer betonsku pozadinu života zamenimo plavim i zelenim pejzažem. Ada Bojana je kontra odmoru čiji je konačni ishod nekoliko lajkova na društvenim mrežama i komentari rodbine koju ćete, kako ste već obećali, obići dogodine.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
