U kakav grad ćete stići zavisi od toga ko vas u gradu čeka. Možda vas čeka luksuz, možda ruska salata, a možda ćete upoznati grad koji je uglavnom nevidljiv, grad marginalaca.
Takav “marginalni” grad u stihove je smestio Predrag Lucić zbirkom “Mjesec iznad Splita”. Imao je Split svog Karuza, ni blizu onom napuljskom što je slavu sticao na različitim kontinentima, već svog malog drvodelju.
Maranguna Marina ubedio je grad da je Karuzo, ili je on tu igru pristao da igra. I govorili su mu da peva, da peva lepo, zvonko i da se oni tome smeju. Donosili su mu ugovore za Metropoliten, spremali na putovanja na koja ga neće pustiti.
Priča kaže, peva Lucić, da su jednog dana Karuza ubedili da treba da putuje za “Nev Jork”. Okupio se Split da isprati svog pevača, ukrcali na brod, pa čekali da zamakne za Sustipan, kad su potrčali u Severnu luku, ofarbali ugljenom lica, pa sačekali Karuza. Kad je Karuzo stigao, sa koferima praznim da “u njih smesti čitav jedan grad”, pravili su se da je to neki drugi grad, da su oni neki drugi ljudi, Nevjorčani, pa mu zahvalili na časti i dolasku.
Marinu je jasno bilo da Split nije Nev Jork, da nema njemu Metropolitena, ni Čehinja, da je “grdelin što pjeva u kavezu njihovoga smijeha”. “Karuzovoj tuzi kad se smiju i on se nasmije, da olakša smijeh kojim se hrane, kad ga rane, jer on čuje, taj smijeh da je samo njihove tuge muzika”, piše Lucić.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
