Svi su te večeri, u petak kada su se u Beograd slivali studenti iz svih krajeva Srbije, prstom pokazivali na Terazije, a pričali o Pionirskom parku. Doček studenata je, kao i prethodno u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, bio veličanstven, malo ko bi ko nema zluradosti prema današnjem studentskom pokretu drugačije to definisao, ali ovog puta je sve bilo drugačije nego što je prethodno bilo u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.
Sve informacije iz neproverenih izvora – jer toliko je uzavrela atmosfera bila uoči velikog studentskog protesta “15. za 15” i toliko je “nešto”, a to nešto nije mirisalo na dobro, visilo u vazduhu, da proverenih i pouzdanih izvora više i nije bilo – upućivale su da se već u petak uveče mogu desiti žestoki sukobi.
Traktori su bili postavljeni oko Pionirskog parka u kom su bili “studenti koji žele da uče” – čija je želja za učenjem sumnjivog porekla – reke ljudi su se iz svih pravaca slivale prema Terazijama, zvanične rute dolaska studenata iz unutrašnjosti su zaobilazile plato ispred Skupštine, ali neki putevi do Terazija su neminovno vodili pored “Ćacilenda”, kako se pejorativno naziva kamp studenata koji se protive blokadama. Išle su grupe mladih ljudi obavijene u srpske zastave, nosili su i neke zastave svojih fakulteta, neki samo pištaljke. Pevali su i neke pesme, na primer “Ćaci, ćaci, svi ste vi u stranci…”
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
