Biznis

Srpska ekonomija zaostaje pola veka za evropskom

Bogatim evropskim zemljama Srbija danas može da parira samo u balonu agresivne propagande

Ilustracija / ochu_2008 / DPphoto / Profimedia
jun 08 2024, 05:00

Podeli

Bivši šahovski šampion Gari Kasparov je rekao da cilj propagande nije samo da nas dezinformiše ili da se pomoću nje neki plan sprovede u delo već i da potisne naše kritičko mišljenje i samim tim istinu. Već godinama slušamo priče o balkanskom tigru i zlatnom dobu, to jest o srpskoj ekonomiji koja dinamično raste i ubrzano smanjuje svoj zaostatak za bogatim evropskim zemljama. Primera radi, početkom maja ove godine, premijer Vučević je u svom ekspozeu izložio da je Srbija ostvarila „… kumulativni realni rast ekonomije u periodu od 2018. do 2023. godine od 22,4 odsto, što je među najboljim rezultatima u Evropi”.

Prvo i osnovno je da se rast ekonomije prati kroz kretanje realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji meri tržišnu vrednost ostvarene proizvodnje dobara i usluga u toku jedne godine i jedan od važnijih pokazatelja životnog standarda stanovništva je prosečan dohodak, odnosno BDP po stanovniku. Premijerova tvrdnja je okvirno tačna i u tom periodu su brže od Srbije porasle Malta (kumulativno 35,7 odsto), Turska (30 odsto) i Kipar (27,4 odsto). Drugo, pravilna analiza privrednog rasta zahteva dugoročni horizont od barem deset godina. Treće, u obzir se mora uzeti tzv. „efekat sustizanja”, prema kojem se može očekivati da će brže rasti ekonomije koje su na nižem nivou razvoja jer je efekat novih investicija značajniji u zemljama koje su slabije opremljene kapitalom u odnosu na tehnološki razvijenije zemlje.

Na Grafikonu 1 predstavljeni su podaci o kretanju BDP-a po stanovniku u periodu 2013–2023. za Evropsku uniju (EU) u proseku i izabrane uporedive bivše tranzicione zemlje centralne i istočne Evrope. Na početku, vredi istaći da je, kako u 2013, tako i deset godina kasnije, Srbija među posmatranim zemljama ubedljivo najsiromašnija – u 2023, BDP po stanovniku u EU je iznosio 28,9 hiljada evra i bio je četiri i po puta veći od srpskog, dok je Srbija zabeležila najmanji zaostatak za Mađarskom (14,4 hiljade evra), Poljskom (14,8) i Hrvatskom (15,4). Takođe, s obzirom na početnu poziciju 2013, i imajući u vidu efekat sustizanja, iako se moglo očekivati da će Srbija brže rasti od svih posmatranih ekonomija, to nije bio slučaj. U posmatranom desetogodišnjem periodu, sprski BDP po stanovniku je kumulativno porastao za 40 odsto i brže je rastao u Poljskoj i Hrvatskoj (47 odsto kumulativno) i podjednako je brzo porastao u Mađarskoj.

Grafikon 1. BDP po stanovniku u izabranim zemljama (u hilj. evra) i prosečna stopa rasta BDP-a po stanovniku (u %) u periodu 2013–2023.

Izvori: Eurostat; proračun autora.

Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price