Ovaj tekst možete čitati i u originalu
***
Na današnji dan pre 250 godina pojavilo se “Bogatstvo naroda” Adama Smita. Od svih dela ikada napisanih o političkoj ekonomiji, ono je bilo – i ostalo – najuticajnije. Zašto?
Mladi Smit postao je profesor na Univerzitetu u Glazgovu, a reputacija mu je znatno porasla 1759. godine, kada je, sa svega 36 godina, objavio “Teoriju moralnih osećanja”.
Bila je to knjiga o vrlinama; zapravo, knjiga o našim dužnostima, o tome kako se ponašamo moralno ispravnije. Smit je sebe smatrao moralistom, a moralista je onaj ko ne skriva činjenicu da nudi moralne pouke.
Ne samo da je Smit bio moralista, već je bio i veoma cenjen. Prihvaćen je kao moralista koga vredi slušati. Bio je moralni autoritet.
Zato te 1776, kada se pojavilo “Bogatstvo naroda”, njegova učenja nisu ni mogla da budu posmatrana tek kao (zanimljivi) argumenti o trgovini i finansijama. Ona su predstavljala uputstva jednog moralnog autoriteta. Njegove rasprave bile su uticajne baš zato što su poticale od njega. Imala su njegov moralni pečat – i mnogi su ih zato primili k srcu.
I šta je bila posledica? Ja tvrdim da je posledica dramatičan rast ekonomije u zapadnom svetu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
