Kriza udara, a plate rastu (u Nemačkoj)

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Septembarsko izdanje pogledajte OVDE.

Kraj pauze za ručak. Desetak radnika fabrike Vajtkovic u Pajneu, gradu od 50.000 stanovnika na severu Nemačke, stoji pod nadstrešnicom i puši. Ova filijala grupe sa sedištem u Južnom Tirolu u Italiji proizvodi kablovske spojnice za auto-industriju, železnicu i vetroelektrane. Upravo se završio nedeljni sastanak radničkog saveta, jednog od stubova nemačkog modela saodlučivanja između zaposlenih i poslodavaca. U ovoj fabrici postoji tek od 2022. godine, zahvaljujući borbi sindikalno organizovanih radnika.

Oni još uvek slave svoju prvu pobedu, izborenu početkom godine posle teških pregovora, ali bez štrajka: značajna povećanja plata kroz sporazum kojim se preuzimaju platne skale kolektivnog ugovora metalske i elektroindustrije. Za neke zaposlene to je donelo i do 20 % više na plati. „Ranije je početna plata za proizvodnog radnika bila oko 2.150 evra bruto, sada je 2.789 evra“, objašnjava Jonas Hartjenštajn, 35-godišnji radnik i predsednik radničkog saveta. U proseku, na nivou svih 185 zaposlenih, povećanje iznosi 10 %. „Za mnoge to zaista pravi razliku na platnom listu“, dodaje njegov kolega, električar Marsel Hoppe. Uz to, nedeljno radno vreme smanjeno je sa 37 na 36 sati.

Dok su radnici Vajtkovica dobijali povećanja, samo nekoliko desetina kilometara dalje predstavnici zaposlenih u koncernu Folksvagen pokušavali su da spasu hiljade radnih mesta. U septembru, perjanica nemačke auto-industrije objavila je da će do 2030. u zemlji ukinuti 35.000 radnih mesta. Pod pritiskom moćnog sindikata IG Metal, otpuštanja ipak neće biti direktna. Ali slične najave redovno se čuju i kod drugih industrijskih giganata: oko 11.000 radnih mesta biće ugašeno u TisenKruppu, 14.000 kod proizvođača auto-delova ZF, 2.900 u Fordovim nemačkim fabrikama, 2.800 u Simensu, 7.500 u Audiju… „Velika je neizvesnost oko razvoja zaposlenosti, naročito u preduzećima direktno vezanim za automobilsku industriju“, kaže Jan Laging, sindikalni sekretar IG Metala, koji je pratio zaposlene u Vajtkovicu tokom njihovih mobilizacija.

Povećanja dvostruko veća nego u Francuskoj

Nemačka industrija je u krizi, a s njom i čitava privreda, koja je ušla u recesiju dve godine zaredom, 2023. i 2024. Za 2025. nemački ekonomisti predviđaju stagnaciju. U julu je stopa nezaposlenosti iznosila 6,3 %, najvišu vrednost u poslednjih deset godina.

Uprkos tim lošim podacima, sindikati i poslodavci postižu dogovore o značajnim povećanjima. „To što plate rastu nije iznenađenje. Ali od 2024. vidimo naročito velika povećanja, znatno iznad inflacije“, objašnjava Torsten Šulten, istraživač Instituta za ekonomske analize fondacije Hans-Bekler, bliske Nemačkoj konfederaciji sindikata. U 2024. plate u Nemačkoj porasle su za 5,4 %, a za više od 3 % u realnom izrazu. To je „najveće povećanje od 2008.“, navodi Savezni zavod za statistiku. Za poređenje, u Francuskoj je rast plata, prilagođen inflaciji, prošle godine iznosio 1,6 %.

„Treba, ipak, naglasiti da su prethodne dve godine nemački radnici gubili u realnim zaradama zbog inflacije. Povećanja iz 2024. samo su delimično nadoknadila te gubitke“, dodaje Šulten. On primećuje i jedan drugi, neobičan fenomen: „Nemački privredni model oduvek je bio zasnovan na industriji. Ona je diktirala ton pregovorima o platama. Zbog krize u metalurgiji, hemiji i automobilima, povećanja u tim sektorima bila su prilično umerena: sindikati su dali prednost očuvanju radnih mesta. Nasuprot tome, povećanja su mnogo izraženija u uslugama. To je vrlo neuobičajeno u Nemačkoj. Nejednakost plata među sektorima sada se smanjuje.“