Kina je danas najveći izvoznik na svetu i iza sebe je ostavila Sjedinjene Američke Države (SAD), Nemačku i Japan. Ukoliko krenemo od strukture proizvodnje ova četiri najveća svetska izvoznika, uočićemo upadljive razlike između Kine sa jedne strane i preostale tri zemlje sa druge strane. Naime, učešće poljoprivrede u kreiranju bruto domaćeg proizvoda (BDP) oko sedam puta je manje u SAD, Nemačkoj i Japanu u odnosu na Kinu, dok je učešće sektora usluga znatno veće – u Kini je 54,8 odsto, dok je u SAD 80,2 i Nemačkoj i Japanu blizu 70 odsto. Takođe, u Kini je, u odnosu na posmatrane zemlje, učešće industrije u kreiranju BDP-a znatno veće i iznosi blizu 40 odsto, dok je ovaj udeo u SAD svega 18,9 odsto i Nemačkoj i Japanu oko 30 odsto (Grafikon 1).
Grafikon 1. Struktura BDP-a po sektorima (u %)
Izvor: Statista.
Dosledno prethodnom, u ukupnoj svetskoj tržišnoj vrednosti industrijske proizvodnje, Kina suvereno dominira (Grafikon 2). Gledajući od 1995. (prva godina od koje u OECD bazi postoje podaci), Kina je svoj udeo u ukupnoj svetskoj tržišnoj vrednosti industrijske proizvodnje povećala za neverovatnih sedam puta, i to sa 5 odsto 1995. na 35 odsto 2020. Slede je SAD čiji se udeo u posmatranom periodu smanjio sa 21 na 12 odsto, Japan čiji se udeo smanjio sa 19 na 6 odsto i Nemačka čiji se udeo smanjio sa 8 na 4 odsto. Takođe, samo šest zemalja na svetu imaju udeo u ukupnoj svetskoj tržišnoj vrednosti industrijske proizvodnje ne manji od 3 odsto – pored nabrojanih, samo još Indija i Južna Koreja. Ne manje važno, u prvih šest nacija samo su tri tradicionalne industrijske sile (SAD, Japan i Nemačka), dok su tri novoindustrijalizovane ekonomije (Kina, Indija i Južna Koreja). Takođe, od G7 zemalja u ovu skupinu spadaju samo tri – SAD, Japan i Nemačka.
Grafikon 2. Udeo u ukupnoj svetskoj vrednosti industrijske proizvodnje u 2020. (u %)
Izvor: OECD Tiva database.
Slične rezultate dobijamo ukoliko uzmemo u obzir pokazatelj novostvorena industrijska vrednost koja je jednaka razlici između tržišne vrednosti industrijskih proizvoda i troškova proizvodnje (Grafikon 3). Udeo Kine u ukupnoj svetskoj novostvorenoj vrednosti u industrijskoj proizvodnji u 2020. od 29 odsto je skoro duplo veći od američkog (16 odsto), više nego četvorostruko veći od japanskog (7 odsto) i skoro petostruko veći od nemačkog (5 odsto).
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
