Opsesivno-kompulzivni likovi, a u takve i sam spadam, bave se u trenucima dokolice raznim statistikama. I rade to ne samo u trenucima dokolice. Rade to uvek i u sebi, krišom. U mojoj, privatnoj, računici ja sam računovođa raznih stvari, koliko se šta promenilo između moja dva dolaska u taj i taj grad, između dve utakmice, dva koncerta…
Kasnije u ovom tekstu ću vam reći kako sam u bekstejdžu posle prvog koncerta Bijelog dugmeta u Domu mladih u Sarajevu rekao bubnjaru benda Điđiju Jankeliću šta sam sve radio u životu između albuma koje je on snimio sa Bregovićem i ekipom od kraja sedamdesetih do osamdeset i druge. Nasmešio se, valjda me je razumeo, ili nije, nema veze.
Ali pred početak koncerta u prošlu subotu u Domu mladih u Sarajevu, koncerta Bijelog dugmeta, prvog na turneji povodom pedeset godina benda, naslonjen na binu, i čekajući početak, pravio sam inventare. Koliko sam i gde gledao Dugme, koje su bile postave benda, šta je bilo u popisu mog života između tih koncerata, albuma i postava.
Nikada nisam gledao Dugme u manjem prostoru. Uvek je to bio ili stadion JNA, Hipodrom, Sajam, Pionir… Ali ovo je simbolika, početak turneje na nultoj tački karijere Bijelog dugmeta 1974. Okupljanje i start turneje na mestu odakle je sve počelo pre pet decenija i zato je prvi od pedeset koncerata povodom pedeset godina benda bio prošle subote upravo u Domu mladih, Skenderija, Sarajevo…
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
