Osamdeset godina su Amerikanci govorili Evropljanima da oni ne treba da se brinu o bezbednosti, nuklearnom arsenalu, vojnim strategijama, da je to njihova briga i da zapadnoevropske zemlje treba da se bave kao i sve države “klijenti” ekonomijom, blagostanjem, trgovinom, ljudskim pravima. Od sedamdesetih godina Vašington je sam sebe, dobrovoljno, deindustrijalizovao jer kao i svaka imperija koja drži do sebe zna da se “klijenti” ali i potencijalni protivnici i rivali najbolje drže u potčinjenom položaju kada su im SAD završni kupac. U geopolitici je uvek moćniji onaj koji kupuje i određuje cenu nego onaj koji prodaje i zavisi od količine prodate robe i visine njene cene.
A onda je došao Tramp i nakon osam decenija rekao “puj pike, ne važi”. Od ove godine važe nova pravila, od carina do bezbednosnog kišobrana i nuklearnog odvraćajućeg arsenala.
Tramp i njegovi najbliži saradnici, od Džej Di Vensa i Maska pa do Pita Hegseta ne podnose EU, ježe se na samo pominjanje Unije. Ne radi se o ekonomskoj, trgovinskoj, geostrateškoj, spoljnopolitičkoj kalkulaciji. Stvar je mnogo prostija i banalnija, Tramp i okruženje slede raspoloženje dobrog dela njihove biračke baze koja u Evropljanima vidi sve ono što prebacuje liberalnoj, obalskoj Americi, počev od toga da su paraziti.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
