Teško je, mnogo je teško u današnje vreme – a to nema uvek veze samo sa spin kulturom i postistinom – postaviti stvari u kontekst kada događaji imaju ograničenu viralnu upotrebnu vrednost, koja traje onoliko koliko izazivaju klikova i pregleda.
Na primer, da li se sećate „zvučnog topa“? Nešto što je delovalo kao afera decenije (najmanje) i nešto o čemu će se govoriti najmanje još deceniju, zatrpano je drugim događajima, odradilo je svoj viralni život i posle toga prosto idemo dalje. A prošlo je tek godinu dana.
To je i priča o 15. martu, najvećem protestnom skupu koji pamte Beograd i Srbija. Nema to veze više ni sa brojkama koje su tada probijale rekorde i velikih demonstracija poput onih od Petog okrobra.
Velike priče već imaju dovoljno bogatu arhivu da mogu da vas vrate u odgovarajući kontekst.
Bilo da je reč o zvučnom topu, o onome što se događalo tog 15. marta i onome što je moglo da se desi, kako je to uticalo na nas, pa do vremena kada je počelo da se priča o eventualnoj reprizi…
A kada se stave na stranu sva post festum tumačenja, realna i nerealna očekivanja, ostaje istorijska činjenica da je to bio najveći protestni skup koji pamti Beograd. Grad koji mnogo pamti…
Šta je bio taj studentski 15. mart 2025. godine?
Vratimo se, za početak, na veče uoči protesta.
Svi su te večeri, u petak kada su se u Beograd slivali studenti iz svih krajeva Srbije, prstom pokazivali na Terazije, a pričali o Pionirskom parku. Doček studenata je, kao i prethodno u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, bio veličanstven, malo ko bi ko nema zluradosti prema studentskom pokretu drugačije to definisao, ali ovog puta je sve bilo drugačije nego što je prethodno bilo u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.
Sve informacije iz neproverenih izvora – jer toliko je uzavrela atmosfera bila uoči velikog studentskog protesta „15. za 15“ i toliko je „nešto“, a to nešto nije mirisalo na dobro, visilo u vazduhu, da proverenih i pouzdanih izvora više i nije bilo – upućivale su da se već u petak uveče mogu desiti žestoki sukobi.
Pročitajte još: Boj za sektor 8
Traktori su bili postavljeni oko Pionirskog parka u kom su bili „studenti koji žele da uče“ – čija je želja za učenjem sumnjivog porekla – reke ljudi su se iz svih pravaca slivale prema Terazijama, zvanične rute dolaska studenata iz unutrašnjosti su zaobilazile plato ispred Skupštine, ali neki putevi do Terazija su neminovno vodili pored „Ćacilenda“, kako se pejorativno naziva kamp studenata koji se protive blokadama. Išle su grupe mladih ljudi obavijene u srpske zastave, nosili su i neke zastave svojih fakulteta, neki samo pištaljke. Pevali su i neke pesme, na primer „Ćaci, ćaci, svi ste vi u stranci…“
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
