Tekst Guardiana za Velike priče priredila je Jelena Vujković.
***
Za stolom uličnog kafea u Parizu, udubljeni u razgovor sede Azdin Amimur i Žorž Salin, naizgled samo dva stara prijatelja. Amimur, francuski Alžirac, sa kačketom na glavi, drži cigaretu. Salin, belac i Francuz, penzionisani lekar, sedi u biciklističkom autfitu. U vezi sa njima sve izgleda obično, ali njihovo prijateljstvo je najneobičnija priča.
U sećanje Parižana 13. novembar 2015. godine urezao se onako kako je 11. septembar žigosao Njujork. Te noći, desilo se šest pojedinačnih terorističkih napada islamskih grupa, u kojima je ubijeno 130 ljudi. Kod pozorišta Bataklan, desio se najstrašniji napad gde je naoružani ubica pucao na publiku na koncertu usmrtivši 90 ljudi. Salinova 28-godišnja ćerka Lola bila je jedna od žrtava te noći. Amimurov sin Semi, takođe 28-godišnjak, bio je jedan od napadača.
Obojica prijatelja sećaju se te noći kao najgore u njihovim životima. Salin je istog tog jutra plivao sa svojom ćerkom na javnom bazenu. On i njegova porodica su nakon napada zvali sve bolnice i urgentne linije očajno tražeći svoju ćerku. Nisu znali da li je živa. “A onda sam saznao da je ubijena”, rekao je Salin. “Kada smo dva dana kasnije ugledali njeno telo, izgledala je vrlo spokojno. Kao da je zaspala, a mi smo želeli da je probudimo. Bilo je to užasno doživeti”, rekao je.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
