Smrt čoveka u kasnim sedamdesetim godinama se teško može okarakterisati kao tragedija. Ipak, kada se 16. januara 2025. godine svetom proširila vest o smrti legendarnog režisera Dejvida Linča, u mnogim domovima filmofila širom sveta mogla je da se oseti velika tuga.
I kada odrastemo i sazremo, i prestanemo da preterano idealizujemo slavne ličnosti, ipak nas vesti o njihovim smrtima i dalje potresaju. To su ljudi koje imamo utisak da poznajemo, da sa njima imamo neki odnos, čak iako je taj odnos potpuno jednostran i oni ne znaju da mi postojimo. Ipak, samo neki od njih u nama ostave tako dubok trag i imaju tako moćnu i jedinstvenu pojavu, da je prosto nezamislivo da je moguće da postoji svet bez njih. Ti retki ljudi nam se čine potpuno besmrtnim. Dejvid Linč je bio jedan od njih.
Iako su svi veliki umetnici originalni, iako svi imaju svoj jedinstven izraz po kome se njihova dela mogu lako prepoznati, Linč je reč jedinstven odveo na još viši nivo. Teško je naći bilo šta uopšte liči na njegova dela. Odavno je poznato da se nešto opisuje kao “linčovski”, jer se za to njegovo nešto ne mogu uopšte naći prave reči.
Linč je bio čovek neverovatne kreativnosti i produktivnosti, osim što je bio režiser, bio je i glumac, pisac, muzičar, slikar. Umetnik u svakom mogućem smislu te reči. Uopšte nije jednostavan zadatak jednim ovakvim tekstom odati počast takvom gigantu. Da bismo obuhvatili njegovu celokupnu karijeru, verovatno bi bilo potrebno napisati celu knjigu. Zbog toga sam odlučio da ovde posvetim najviše pažnje njegovom nesumnjivo najvažnijem delu, kao i jednom njegovom mnogo manje ambicioznom poduhvatu koji je bio aktuelan u poslednjih nekoliko godina njegovog rada.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
